Жртва обе идеологије

ШАБАЦ – Окружни суд у Шапцу усвојио је захтев за рехабилитацију гвожђарског трговца из овог града Николе Деспотовића (рођен 1893. године), кога су 27. августа 1943. убили четници, а комунисти по доласку на власт прогласили народним непријатељем и конфисковали му имовину. Решење је јуче уручено члановима његове породице, а ово је прва правоснажна рехабилитација (по новом Закону) у Србији.

Захтев за рехабилитацију поднели су Деспотовићев син Слободан, истакнути глумац овдашњег театра, и ћерка Марија, пензионисани службеник Судске управе у Шапцу. Они су навели да њихов отац није био припадник ни једне политичке партије пре, а ни током Другог светског рата. На почетку окупације 1941. године, са многим Шапчанима отеран је у злогласни логор у сремском селу Јарак, а касније је неколико пута био талац Немаца, који су спроводили одмазду "сто српских глава за једног убијеног немачког војника".

Приликом казнене експедиције у јесен 1941. године, окупатор је спалио вилу и имање Деспотовића у Јевремовцу, а два дана пре трагичне ликвидације четници су преко "свог човека" тражили да им Никола пошаље већу суму новца, коју он није имао. Када је пошао да обиђе имање у овом селу, зауставила га је и везала такозвана "летећа тројка". О овом догађају пред судским већем сведочио је 82-годишњи пензионер Боривоје Савић, учесник НОБ-а, који је на Сремском фронту био тешко рањен и остао инвалид:

– Затекао сам се у суседном селу Маови, када је наишла једна група људи на шинским колима и коњима, који су певали четничке песму "Краљу Перо из Енглеске бежи". Са њима је био и цивил мушкарац, везан жицом. Ја тог цивила нисам познавао, али је један од присутних грађана, старији човек Чедомир Павловић то прокоментарисао речима: "Одведоше газда Николу Деспотовића у Радовашницу код Мине калуђера да га исповеди". Схватио сам да то значи да ће Николу ликвидирати, јер је калуђер Мина био истовремено и четник – рекао је Савић.

Четници су Николу Деспотовића спровели до места Бобије на Церу, где су га истог дана изболи ножевима и преко леша набацали грање. Пошто се причало где је убијен, његова супруга Милева – Мица Деспотовић је 1945. године на том месту пронашла кости, жицу којом је био везан и део рукава од кошуље, по чему га је идентификовала. Његови остаци пренесени су и сахрањени на Доњошорском гробљу у Шапцу.

Никола се Милевом оженио 1926. године, после завршене Трговачке академије у Шапцу. Миразом супруге сазидана је кућа у Масариковој улици број 4, у чијем се саставу налазила гвожђарска радња, а заједничким радом стекли су имање у Јевремовцу удаљеном четири километра од града. После рата нова власт је Деспотовића прогласила народним непријатељем, а закључком Среског суда од 17. априла 1946. породици је одузета сва имовина.

Удовици Милеви са децом, којој су одузети право гласа и све грађанске принадлежности, остављено је једино да станује у стану у дворишту куће, и то до преудаје или смрти (умрла 1971. године). Слободан и Марија до пунолетства могли су да користе нешто обрадиве земље у Јевремовцу, која је накнадно одузета пресудом Окружног суда у Шапцу 1971. године. Иако врстан глумац, Слободан је често имао проблема као "син народног непријатеља", а Марија је читав радни век провела у великом страху.

– Никола Деспотовић није "народни непријатељ", већ цивилна жртва рата, а ова квалификација била је резултат самовоље власти и потребе да се створе услови за одузимање имовине. Из списа се види да никакав поступак против њега није вођен, већ да је само Градски народни одбор у Шапцу предложио да се изврши конфискација имовине – каже судија Лазарев.

Одлуком суда гвожђарски трговац из Шапца, кога су убили четници, проглашен је жртвом прогона и насиља из идеолошко-политичких разлога. Истим разлозима водили су се и комунисти који су његовој породици одузели комплетну имовину. Због тога је веће Окружног суда донело решење којим се поништава Закључак Среског суда и све његове последице.