Žrtva obe ideologije

ŠABAC – Okružni sud u Šapcu usvojio je zahtev za rehabilitaciju gvožđarskog trgovca iz ovog grada Nikole Despotovića (rođen 1893. godine), koga su 27. avgusta 1943. ubili četnici, a komunisti po dolasku na vlast proglasili narodnim neprijateljem i konfiskovali mu imovinu. Rešenje je juče uručeno članovima njegove porodice, a ovo je prva pravosnažna rehabilitacija (po novom Zakonu) u Srbiji.

Zahtev za rehabilitaciju podneli su Despotovićev sin Slobodan, istaknuti glumac ovdašnjeg teatra, i ćerka Marija, penzionisani službenik Sudske uprave u Šapcu. Oni su naveli da njihov otac nije bio pripadnik ni jedne političke partije pre, a ni tokom Drugog svetskog rata. Na početku okupacije 1941. godine, sa mnogim Šapčanima oteran je u zloglasni logor u sremskom selu Jarak, a kasnije je nekoliko puta bio talac Nemaca, koji su sprovodili odmazdu "sto srpskih glava za jednog ubijenog nemačkog vojnika".

Prilikom kaznene ekspedicije u jesen 1941. godine, okupator je spalio vilu i imanje Despotovića u Jevremovcu, a dva dana pre tragične likvidacije četnici su preko "svog čoveka" tražili da im Nikola pošalje veću sumu novca, koju on nije imao. Kada je pošao da obiđe imanje u ovom selu, zaustavila ga je i vezala takozvana "leteća trojka". O ovom događaju pred sudskim većem svedočio je 82-godišnji penzioner Borivoje Savić, učesnik NOB-a, koji je na Sremskom frontu bio teško ranjen i ostao invalid:

– Zatekao sam se u susednom selu Maovi, kada je naišla jedna grupa ljudi na šinskim kolima i konjima, koji su pevali četničke pesmu "Kralju Pero iz Engleske beži". Sa njima je bio i civil muškarac, vezan žicom. Ja tog civila nisam poznavao, ali je jedan od prisutnih građana, stariji čovek Čedomir Pavlović to prokomentarisao rečima: "Odvedoše gazda Nikolu Despotovića u Radovašnicu kod Mine kaluđera da ga ispovedi". Shvatio sam da to znači da će Nikolu likvidirati, jer je kaluđer Mina bio istovremeno i četnik – rekao je Savić.

Četnici su Nikolu Despotovića sproveli do mesta Bobije na Ceru, gde su ga istog dana izboli noževima i preko leša nabacali granje. Pošto se pričalo gde je ubijen, njegova supruga Mileva – Mica Despotović je 1945. godine na tom mestu pronašla kosti, žicu kojom je bio vezan i deo rukava od košulje, po čemu ga je identifikovala. Njegovi ostaci preneseni su i sahranjeni na Donjošorskom groblju u Šapcu.

Nikola se Milevom oženio 1926. godine, posle završene Trgovačke akademije u Šapcu. Mirazom supruge sazidana je kuća u Masarikovoj ulici broj 4, u čijem se sastavu nalazila gvožđarska radnja, a zajedničkim radom stekli su imanje u Jevremovcu udaljenom četiri kilometra od grada. Posle rata nova vlast je Despotovića proglasila narodnim neprijateljem, a zaključkom Sreskog suda od 17. aprila 1946. porodici je oduzeta sva imovina.

Udovici Milevi sa decom, kojoj su oduzeti pravo glasa i sve građanske prinadležnosti, ostavljeno je jedino da stanuje u stanu u dvorištu kuće, i to do preudaje ili smrti (umrla 1971. godine). Slobodan i Marija do punoletstva mogli su da koriste nešto obradive zemlje u Jevremovcu, koja je naknadno oduzeta presudom Okružnog suda u Šapcu 1971. godine. Iako vrstan glumac, Slobodan je često imao problema kao "sin narodnog neprijatelja", a Marija je čitav radni vek provela u velikom strahu.

– Nikola Despotović nije "narodni neprijatelj", već civilna žrtva rata, a ova kvalifikacija bila je rezultat samovolje vlasti i potrebe da se stvore uslovi za oduzimanje imovine. Iz spisa se vidi da nikakav postupak protiv njega nije vođen, već da je samo Gradski narodni odbor u Šapcu predložio da se izvrši konfiskacija imovine – kaže sudija Lazarev.

Odlukom suda gvožđarski trgovac iz Šapca, koga su ubili četnici, proglašen je žrtvom progona i nasilja iz ideološko-političkih razloga. Istim razlozima vodili su se i komunisti koji su njegovoj porodici oduzeli kompletnu imovinu. Zbog toga je veće Okružnog suda donelo rešenje kojim se poništava Zaključak Sreskog suda i sve njegove posledice.