Чекају да држава "одреши кесу"

Све високошколске установе у Србији, и државне и приватне, чека акредитација по стандардима, али и ценовнику који је утврдио Национални савет за високо образовање. Тако захтев за акредитацију универзитета кошта 900.000 динара. Претходно, међутим, треба да се акредитују студијски програми и факултети који чине тај универзитет.

Сваки факултет има више студијских програма, а свака ставка има своју тарифу. И све те ставке се сабирају и тако се добија коначна сума коју треба уплатити. Јер акредитација студијског програма не вреди ако се не акредитује факултет, а факултет не може да се акредитује без студијских програма. Исто важи и за више школе у Србији које треба да се акредитују у високе школе, јер по нашем Закону о високом образовању и принципима Болоњске декларације нема више виших школа. Оне имају само две могућности: или да ставе "катанац на браву" или да прођу акредитацију и постану високе школе.

Ценовник се може мењати

Према речима професора с Више грађевинско-геодетске школе др Мирољуба Миливојчевића, иначе, члана поменутог савета, за захтев за акредитацију било ког студијског програма треба издвојити 180 хиљада динара, за акредитацију факултета – 450 хиљада, а универзитета – 900 хиљада динара. Акредитација високих школа струковних студија стаје 400 хиљада динара, а 540 хиљада динара треба издвојити за акредитацију високих школа које дају само први и други степен високог образовања (bachelor и master).

У Србији још не постоје академије струковних студија, у чијем би саставу заправо биле високе школе струковних студија, али је ценовником предвиђена сума и за њихову акредитацију – 600 хиљада динара.

– Ценовник за сада не прави разлику између студијских програма. Цена је иста за све, без обзира на то да ли је реч о докторским студијама или основним студијама. Исте цене су и за студијске програме високих школа и факултета. Можда ће се ускоро ипак увести неке спецификације. Можда ће, рецимо, докторске студије добити посебну цену. Савет може ценовник да ажурира и свака три месеца, уколико се укаже потреба – објаснио је за наш лист Миливојчевић и нагласио да је акредитација огроман и не баш лак посао.

Питање је сада ко ће да плати ту акредитацију за државне установе, када многи факултети немају новац ни за телефонске рачуне. Преовладава мишљење да то мора да плати оснивач, односно држава кад је реч о државним универзитетима, факултетима и високим (вишим) школама, уколико жели да подигне ниво својих образовних установа, да има факултете и високе школе чије дипломе вреде исто као и оне у земљама ЕУ.

– Уколико држава жели боље образовање онда она, као оснивач високошколских установа, мора да им обезбеди позицију, односно могућност да плате милион динара за акредитацију. Држава мора да обезбеди средства, у буџету мора да се идентификује та ставка – каже за "Политику" професор др Дејан Поповић, ректор Београдског универзитета и председник Конференције универзитета Србије.

Прво крећу више школе

За сада, међутим, овај проблем није решен. У буџету нема те ставке, а ускоро би требало да се крене са акредитацијом. Прво ће кроз тај процес проћи више школе. Оне су већ предале захтеве за акредитацију, али не и елаборате, јер не знају још стандарде за добијање лиценце. Стандарди су усвојени 20. октобра, а за који дан треба да буду објављени у Службеном гласнику. Од тог тренутка ће моћи тек да се предају елаборати и тако заправо комплетирају захтеви за акредитацију.

– У Министарству просвете Србије нам је речено да сами плаћамо акредитацију. За моју школу није проблем да издвоји милион динара, али има школа које то заиста не могу да плате. То смо предочили државном секретару Милошу Јанковићу и помоћнику министра др Емилији Станковић. Објаснили смо им да је потребно да се ребалансом буџета издвоји новац бар за школе које то не могу да плате. Чини ми се да ће у Министарству бити слуха за тај наш предлог – рекао је за наш лист Милан Скакун, директор београдске Више туристичке школе и председник Конференције директора виших школа у Србији.