Čekaju da država "odreši kesu"

Sve visokoškolske ustanove u Srbiji, i državne i privatne, čeka akreditacija po standardima, ali i cenovniku koji je utvrdio Nacionalni savet za visoko obrazovanje. Tako zahtev za akreditaciju univerziteta košta 900.000 dinara. Prethodno, međutim, treba da se akredituju studijski programi i fakulteti koji čine taj univerzitet.

Svaki fakultet ima više studijskih programa, a svaka stavka ima svoju tarifu. I sve te stavke se sabiraju i tako se dobija konačna suma koju treba uplatiti. Jer akreditacija studijskog programa ne vredi ako se ne akredituje fakultet, a fakultet ne može da se akredituje bez studijskih programa. Isto važi i za više škole u Srbiji koje treba da se akredituju u visoke škole, jer po našem Zakonu o visokom obrazovanju i principima Bolonjske deklaracije nema više viših škola. One imaju samo dve mogućnosti: ili da stave "katanac na bravu" ili da prođu akreditaciju i postanu visoke škole.

Cenovnik se može menjati

Prema rečima profesora s Više građevinsko-geodetske škole dr Miroljuba Milivojčevića, inače, člana pomenutog saveta, za zahtev za akreditaciju bilo kog studijskog programa treba izdvojiti 180 hiljada dinara, za akreditaciju fakulteta – 450 hiljada, a univerziteta – 900 hiljada dinara. Akreditacija visokih škola strukovnih studija staje 400 hiljada dinara, a 540 hiljada dinara treba izdvojiti za akreditaciju visokih škola koje daju samo prvi i drugi stepen visokog obrazovanja (bachelor i master).

U Srbiji još ne postoje akademije strukovnih studija, u čijem bi sastavu zapravo bile visoke škole strukovnih studija, ali je cenovnikom predviđena suma i za njihovu akreditaciju – 600 hiljada dinara.

– Cenovnik za sada ne pravi razliku između studijskih programa. Cena je ista za sve, bez obzira na to da li je reč o doktorskim studijama ili osnovnim studijama. Iste cene su i za studijske programe visokih škola i fakulteta. Možda će se uskoro ipak uvesti neke specifikacije. Možda će, recimo, doktorske studije dobiti posebnu cenu. Savet može cenovnik da ažurira i svaka tri meseca, ukoliko se ukaže potreba – objasnio je za naš list Milivojčević i naglasio da je akreditacija ogroman i ne baš lak posao.

Pitanje je sada ko će da plati tu akreditaciju za državne ustanove, kada mnogi fakulteti nemaju novac ni za telefonske račune. Preovladava mišljenje da to mora da plati osnivač, odnosno država kad je reč o državnim univerzitetima, fakultetima i visokim (višim) školama, ukoliko želi da podigne nivo svojih obrazovnih ustanova, da ima fakultete i visoke škole čije diplome vrede isto kao i one u zemljama EU.

– Ukoliko država želi bolje obrazovanje onda ona, kao osnivač visokoškolskih ustanova, mora da im obezbedi poziciju, odnosno mogućnost da plate milion dinara za akreditaciju. Država mora da obezbedi sredstva, u budžetu mora da se identifikuje ta stavka – kaže za "Politiku" profesor dr Dejan Popović, rektor Beogradskog univerziteta i predsednik Konferencije univerziteta Srbije.

Prvo kreću više škole

Za sada, međutim, ovaj problem nije rešen. U budžetu nema te stavke, a uskoro bi trebalo da se krene sa akreditacijom. Prvo će kroz taj proces proći više škole. One su već predale zahteve za akreditaciju, ali ne i elaborate, jer ne znaju još standarde za dobijanje licence. Standardi su usvojeni 20. oktobra, a za koji dan treba da budu objavljeni u Službenom glasniku. Od tog trenutka će moći tek da se predaju elaborati i tako zapravo kompletiraju zahtevi za akreditaciju.

– U Ministarstvu prosvete Srbije nam je rečeno da sami plaćamo akreditaciju. Za moju školu nije problem da izdvoji milion dinara, ali ima škola koje to zaista ne mogu da plate. To smo predočili državnom sekretaru Milošu Jankoviću i pomoćniku ministra dr Emiliji Stanković. Objasnili smo im da je potrebno da se rebalansom budžeta izdvoji novac bar za škole koje to ne mogu da plate. Čini mi se da će u Ministarstvu biti sluha za taj naš predlog – rekao je za naš list Milan Skakun, direktor beogradske Više turističke škole i predsednik Konferencije direktora viših škola u Srbiji.