Посао за 750.000 људи

У наредних шест година у Србију ће укупно бити уложено око 60 милијарди долара, а захваљујући просечној стопи раста бруто друштвеног производа (БДП) од седам одсто, уместо 5,5 процената, бруто доходак по становнику износиће најмање 6.500 долара. Ово су само неки елементи из Националне стратегије привредног развоја Србије за период 2006–2012. године, коју је на последњој седници усвојила Влада Србије.

Како напомиње др Едвард Јакопин, директор Републичког завода за развој, један од учесника у изради стратегије, значај овог документа огледа се не само у томе што треба да убрза привредни раст већ и у чињеници да је у Србији сличан документ последњи пут био усвојен пре 21 године. Негативне последице непостојања стратегије током протекле две деценије биле су веома видљиве.

– Национална стратегија привредног развоја није секторска, гранска или нека парцијална анализа, већ једна врста националног кишобрана под којим су све области, све стратегије, а има их више од 30 – истиче Јакопин. – У њој је "скенирана" економска ситуација у Србији и одређени приоритети државе до 2012. године, са основним циљем да дођемо у предворје Европске уније.

Слаб старт, високи домети

Приликом израде Националне стратегије водило се рачуна о досадашњем стању привреде Србије, које означава веома ниска стартна позиција. Она се огледа у малом БДП-у по глави становника, високом проценту сиромашних, стопи незапослености која премашује 20 одсто, али и неповољном положају земље у погледу конкурентности, где је Србија на 85. месту у свету. Поред тога, на листи проблема су висока стопа инфлације, као и текући платни дефицит, али и недоследност у спровођењу реформских и транзиционих процеса.

Имајући у виду све ове потешкоће, Светска банка препоручила је стопу раста БДП од пет одсто, која је у Националној стратегији означена као песимистичка, односно конзервативна. Предвиђена стопа раста БДП-а од седам одсто представља и резултат договора "свих националних кључних играча" од синдиката, Социјално-економског савета Србије, ПКС-а, министарстава и других.

– Остваривање основног сценарија раста од седам одсто захтева ванредне напоре од свих учесника, али не треба заборавити ни да сценарио са стопом укупног привредног раста од пет одсто не може сам по себи да се оствари – напомиње Јакопин. – Предност веће стопе раста огледа се у бржем порасту продуктивности и запослености и значајно већем БДП по становнику.

Да би се ови планирани домети и остварили, неопходна је реализација три циља. Реч је о повећању конкурентности, знању и развоју инфраструктуре.

Управо конкурентност представља примарни циљ развоја државе до 2012. године, а њено повећање биће остварено обезбеђивањем најмање две милијарде долара страних инвестиција годишње. Поред тога, предвиђено је да годишња вредност укупних улагања достигне у просеку 8,5 милијарди долара.

Тако се очекује да до краја 2012. у Србију буде инвестирано 60 милијарди евра, од чега 63,6 одсто из корпоративног сектора, односно привреде и банкарства. Највећу стопу раста у привреди требало би да имају гране високих технологија, што нам сада није јача страна, а реч је о индустрији саобраћајних средстава, производњи електричних и оптичких уређаја, као и специјалних врста машина и уређаја. Ипак, највеће учешће у укупној индустрији, у просеку око 30 одсто, треба да задржи сектор прехрамбена индустрија, а 13 процената укупне индустријске производње очекује се из хемијског сектора.

Приближавање комшијама

Аутори Националне стратегије привредног развоја рачунају да ће Србија у наредних шест година достићи вредност БДП који је имала почетком деведесетих година прошлог века, а који сада износи само 60 одсто ондашњег нивоа. Тако би се максимално приближили просеку десет новопримљених чланица ЕУ. Иначе, сада српски БДП чини 40 одсто просека тих десет земаља, али је, за утеху, ипак већи од БДП-а Румуније и Бугарске. Како "нова европска десеторка" представља нехомогену групу земаља, у којој предњаче Кипар, Малта и Словенија, рачуна се да ћемо 2012. године достићи 60 одсто просека њиховог БДП-а.

Студија је рађена по европским правилима, без обзира на то када ће Србија постати чланица ЕУ.