Директор ММФ-а остаје у притвору

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Са рукама на леђима, између два полицајца који су га придржавали – по свему дакле као обичан криминалац – до јуче један од најважнијих људи светске економије изведен је пред окружног судију у Њујорку где му је прочитана оптужница у којој је, на пуној једној страни, описано сексуално напаствовање и покушај силовања за које га је оптужила собарица хотела у којем се догађај десио.

Тиме је окончан први део бизарног, али по последицама по личност Доминика Строс-Кана, институцију којој је на челу, француску политику, еврозону па и глобалне финансије и те како озбиљног скандала. Остало ће тек уследити, мада све упућује да је реч о неславном крају једне каријере.

Доминик Строс-Кан је показао да пут од хотелског апартмана од 3.000 долара за ноћ до затворске ћелије у Харлему може да буде заиста кратак. Такође и довољан да оно што је до јуче изгледало као велика вероватноћа – да идуће године кућу у елитној четврти Вашингтона Џорџтаун замени Јелисејском палатом – сада учини „немогућом мисијом”.

Амерички медији су у међувремену објавили нове детаље о афери која, иако очекивана, с обзиром на биографију директора Међународног монетарног фонда, можда и није превелико изненађење.

Иако је све засновано само на изјави 32-годишње собарице, чије се име не саопштава, али је изнето да је реч о имигранткињи из Африке, из Гвинеје, све упућује да је Строс-Кан учинио нешто што је превазишло и његову репутацију великог „женскароша”: изнудио секс на силу.

Кад је поменута собарица ушла у његов апартман да га поспреми, јер јој је речено да је гост отишао, затекла га је нагог на излазу из купатила. Извинила се и окренула ка вратима да изађе, када ју је гост стигао, иза леђа зграбио за груди и одвукао ка кревету у спаваћој соби.

Она се некако искобељала, али ју је поново стигао у предворју, одвукао до купатила, и тамо, према једној верзији, принудио на орални секс. Успела је да побегне, да алармира колеге, а они позову полицију.

Мање од четири сата касније, Доминик Строс-Кан је, кажу, без великог запрепашћења, саслушао два детектива који су ушли у прву класу авиона „Ер франса” који само што није изашао на писту из које је требало да полети ка Паризу, и послушно са њима напустио авион да би завршио у притворској ћелији у „јединици за специјалне жртве” њујоршке полиције.

Вероватно би данас био у Француској и оданде демантовао оптужбе за сексуално напаствовање и покушај силовања, да са аеродрома није позвао хотел и распитао се о свом, после очигледно журног одласка, у апартману заборављеном мобилном телефону. Човек из хотела, у којем је већ била полиција, по инструкцијама се понудио да му га донесе, питајући где. Кад је Строс-Кан саопштио да чека улазак у авион, полиција је знала шта да ради.

Све што се потом догађало већ је познато: то је постало медијска сензација дана, изазвавши ланчану реакцију у Француској, у целој Европи, па и у остатку света.

У Њујорку је у петак боравио приватно, па није могао да се позове на имунитет који му је гарантован само кад обавља службене послове за ММФ. У Вашингтону, после хитних консултација међу 24 члана Извршног одбора Фонда, за вршиоца дужности је постављен човек број два Џон Липски, с образложењем да је то „стандардна процедура” у ситуацијама када је извршни директор спречен да обавља своју функцију. Упадљиво је да из ММФ-а није стигла ниједна реч у одбрану Строс-Кана, иако је, по неким тумачењима, ипак могла да буде потегнута имунитетска заштита.

Карактеристично је такође да, иако се помиње уобичајена „претпоставка невиности”, мало ко очекује сензационални обрт, упркос томе што се Строс-Кан изјаснио да није крив. Наглашава се да у овом случају није реч о неспоразуму око тога да ли је сексуални чин био нешто чему је претходила обострана сагласност или не.

Томе су свакако допринели биографија и репутација директора ММФ-а, пре свега заташкан скандал на самом почетку његовог мандата овде, 2008, када је његова афера са млађом функционерком која му је била потчињена завршена њиховим извињењем због „погрешног просуђивања” и опоменом Извршног одбора да се слично не понови.

У међувремену, вољно је прошао кроз „форензичке” анализе – широк појам који подразумева узимање доказа после неког кривичног дела, укључујући ту и узимање узорака ДНК. Пре тога, опет као неки улични криминалац, био је постројен да би га жртва препознала и издвојила из групе постројених на полицијском подијуму, иза једносмерног стакла.