Direktor MMF-a ostaje u pritvoru

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Sa rukama na leđima, između dva policajca koji su ga pridržavali – po svemu dakle kao običan kriminalac – do juče jedan od najvažnijih ljudi svetske ekonomije izveden je pred okružnog sudiju u Njujorku gde mu je pročitana optužnica u kojoj je, na punoj jednoj strani, opisano seksualno napastvovanje i pokušaj silovanja za koje ga je optužila sobarica hotela u kojem se događaj desio.

Time je okončan prvi deo bizarnog, ali po posledicama po ličnost Dominika Stros-Kana, instituciju kojoj je na čelu, francusku politiku, evrozonu pa i globalne finansije i te kako ozbiljnog skandala. Ostalo će tek uslediti, mada sve upućuje da je reč o neslavnom kraju jedne karijere.

Dominik Stros-Kan je pokazao da put od hotelskog apartmana od 3.000 dolara za noć do zatvorske ćelije u Harlemu može da bude zaista kratak. Takođe i dovoljan da ono što je do juče izgledalo kao velika verovatnoća – da iduće godine kuću u elitnoj četvrti Vašingtona Džordžtaun zameni Jelisejskom palatom – sada učini „nemogućom misijom”.

Američki mediji su u međuvremenu objavili nove detalje o aferi koja, iako očekivana, s obzirom na biografiju direktora Međunarodnog monetarnog fonda, možda i nije preveliko iznenađenje.

Iako je sve zasnovano samo na izjavi 32-godišnje sobarice, čije se ime ne saopštava, ali je izneto da je reč o imigrantkinji iz Afrike, iz Gvineje, sve upućuje da je Stros-Kan učinio nešto što je prevazišlo i njegovu reputaciju velikog „ženskaroša”: iznudio seks na silu.

Kad je pomenuta sobarica ušla u njegov apartman da ga pospremi, jer joj je rečeno da je gost otišao, zatekla ga je nagog na izlazu iz kupatila. Izvinila se i okrenula ka vratima da izađe, kada ju je gost stigao, iza leđa zgrabio za grudi i odvukao ka krevetu u spavaćoj sobi.

Ona se nekako iskobeljala, ali ju je ponovo stigao u predvorju, odvukao do kupatila, i tamo, prema jednoj verziji, prinudio na oralni seks. Uspela je da pobegne, da alarmira kolege, a oni pozovu policiju.

Manje od četiri sata kasnije, Dominik Stros-Kan je, kažu, bez velikog zaprepašćenja, saslušao dva detektiva koji su ušli u prvu klasu aviona „Er fransa” koji samo što nije izašao na pistu iz koje je trebalo da poleti ka Parizu, i poslušno sa njima napustio avion da bi završio u pritvorskoj ćeliji u „jedinici za specijalne žrtve” njujorške policije.

Verovatno bi danas bio u Francuskoj i odande demantovao optužbe za seksualno napastvovanje i pokušaj silovanja, da sa aerodroma nije pozvao hotel i raspitao se o svom, posle očigledno žurnog odlaska, u apartmanu zaboravljenom mobilnom telefonu. Čovek iz hotela, u kojem je već bila policija, po instrukcijama se ponudio da mu ga donese, pitajući gde. Kad je Stros-Kan saopštio da čeka ulazak u avion, policija je znala šta da radi.

Sve što se potom događalo već je poznato: to je postalo medijska senzacija dana, izazvavši lančanu reakciju u Francuskoj, u celoj Evropi, pa i u ostatku sveta.

U Njujorku je u petak boravio privatno, pa nije mogao da se pozove na imunitet koji mu je garantovan samo kad obavlja službene poslove za MMF. U Vašingtonu, posle hitnih konsultacija među 24 člana Izvršnog odbora Fonda, za vršioca dužnosti je postavljen čovek broj dva Džon Lipski, s obrazloženjem da je to „standardna procedura” u situacijama kada je izvršni direktor sprečen da obavlja svoju funkciju. Upadljivo je da iz MMF-a nije stigla nijedna reč u odbranu Stros-Kana, iako je, po nekim tumačenjima, ipak mogla da bude potegnuta imunitetska zaštita.

Karakteristično je takođe da, iako se pominje uobičajena „pretpostavka nevinosti”, malo ko očekuje senzacionalni obrt, uprkos tome što se Stros-Kan izjasnio da nije kriv. Naglašava se da u ovom slučaju nije reč o nesporazumu oko toga da li je seksualni čin bio nešto čemu je prethodila obostrana saglasnost ili ne.

Tome su svakako doprineli biografija i reputacija direktora MMF-a, pre svega zataškan skandal na samom početku njegovog mandata ovde, 2008, kada je njegova afera sa mlađom funkcionerkom koja mu je bila potčinjena završena njihovim izvinjenjem zbog „pogrešnog prosuđivanja” i opomenom Izvršnog odbora da se slično ne ponovi.

U međuvremenu, voljno je prošao kroz „forenzičke” analize – širok pojam koji podrazumeva uzimanje dokaza posle nekog krivičnog dela, uključujući tu i uzimanje uzoraka DNK. Pre toga, opet kao neki ulični kriminalac, bio je postrojen da bi ga žrtva prepoznala i izdvojila iz grupe postrojenih na policijskom podijumu, iza jednosmernog stakla.