Да ли је касно за поделу Косова

„Да ли мислите да сам нешто лоше рекао, зар већина вас не мисли оно што сам рекао? Немојте да будете лицемерни и говорите да сам ја то измислио сам по себи”. Овако је јуче реаговао Ивица Дачић, заменик премијера Србије и лидер социјалиста, док су га новинари испитивали о његовој „јеретичкој” изјави да је подела Косова једино реално решење, истичући да није употребио термин „подела” него „разграничење”.

Будући да је његова изјава осванула у приштинском „Зерију” само две недеље пошто је и шеф преговарачког тима Београда Борислав Стефановић рекао да је подела Косова само једна од тема о којој је Београд спреман да разговара и да скупштинска резолуција о Косову даје довољно простора за то, те да та идеја спорадично „провејава” годинама, намеће се питање колико су искрени овдашњи политичари. Јер практично сви осим Либерално-демократске партије званично говоре да подела Косова није опција и да је (цело) Косово део Србије.

Шеф београдског тима за преговоре Борислав Стефановић јуче није желео да коментарише Дачићеву изјаву, али је навео да је за београдски тим „отворена могућност да о свему разговарамо”. А његов непосредни шеф министар спољних послова Вук Јеремић рекао је да оквир за све разговоре мора бити унутар Србије, као и да будући статус покрајине мора бити у складу са Резолуцијом Савета безбедности УН 1244.

„Постоји само једна политика и то је државна политика а она је заснована на Уставу Србије и резолуцијама Скупштине Србије”, рекао је Јеремић.

Шта је, у ствари, план државе Србије за јужну покрајину и да ли се о подели ипак размишља као једној од могућих варијанти излаза из тренутног ћорсокака? Координатор Владе Србије за односе с јавношћу Слободан Хомен рекао је јуче за Бету да влада није расправљала о подели Косова и да потпредседник владе Ивица Дачић неће сносити санкције због изношења таквог става јер је јасно назначио да је реч о личном ставу. Хомен је оценио да Влада Србије „није место” на којем би се расправљало о идеји поделе, јер би то значило кршење скупштинске резолуције о Косову.

Извор „Политике” близак властима тврди да је подела Косова ипак једна од могућности о којој се размишљало свих ових година. Према његовим речима, на то се своди омиљена јавна формулација званичника Београда када говоре о решавању косовског проблема – да „није фер да неко добије све, а неко ништа”. Иако и званичници са Запада категорично одбијају могућност поделе, наш саговорник истиче да нису у таквом ставу јединствени, односно има и оних у утицајним међународним круговима, који не би имали ништа против тог решења ако би оно било резултат сагласности Београда и Приштине.

И у Приштини званичници све ове године одбијају опцију поделе, али та идеја се ипак и тамо, према тврдњама неких приштинских аналитичара, помиње „на маргинама”. Тако да није немогуће да се у неком тренутку интереси Београда и Приштине „нађу” управо на овом решењу, али је проблем, према речима нашег саговорника, што нико не може да предвиди како би се тај сценарио одразио на регион.

Најјачи аргумент Запада против поделе Косова – да би то значило измену и других граница на Балкану – није без основа, потврђује и извор „Политике”. Како истиче, не може се очекивати да такав потез неће утицати на прилике у Македонији или БиХ.  

Идеју стару 20-30 година, коју је „лансирао” Добрица Ћосић и због које је трпео доста критика, а која није била мрска ни покојном премијеру Зорану Ђинђићу, очигледно се све више „прима” у политичком животу Србије. У неформалним разговорима, многи од оних који „тврдо” бране недељивост Косова, и из власти и из опозиције, говоре оно што је Ћосић онда говорио, а Дачић сада јавно изрекао. Тако је, рецимо, један од утицајнијих функционера из владајуће коалиције још прошле године казао да би подела Косова, по његовом мишљењу, била добро решење за Србију, а на питање да ли је то неко од међународних фактора понудио, он је одговорио: „Зашто би они нама то нудили, они чекају да ми изађемо с тим предлогом”.

Опет, од политичара из других странака власти, али и опозиције, могло се чути потпуно слагање да би подела Косова, која би ишла линијом реке Ибар, била највише што у догледно време Србија евентуално може да добије, али да то нипошто не значи да би Београд пристао да заузврат Косову „уступи” прешевску долину, односно југ Србије.

Председник Србије Борис Тадић је у септембру 2008. године први пут поменуо је да је „спреман” да размишља о тој опцији „ако исцрпемо све претходне опције, а има их доста, јер још има простора да нађемо решење у оквиру опције суштинске аутономије”. Међутим, термин „суштинска аутономија” практично је испао из употребе после прошлогодишње пресуде Међународног суда правде о питању Косова, али ни Тадић више није званично говорио о могућности поделе Косова.

У децембру прошле године лондонски „Гардијан” је објавио америчке дипломатске депеше до којих је дошао „Викиликс”, а у којима се тврди да званични Београд жели поделу Косова и то дуж тока реке Ибар. Према тим депешама, Тадићев спољнополитички саветник Јован Ратковић је у разговору са једним европским дипломатом признао „да ће Београд морати да се помири са чињеницом да више никада неће управљати Косовом, али наглашава да ће и Приштина морати да схвати да она неће успоставити своју власт северно од Ибра”.

Нешто врло слично је Тадић рекао крајем марта ове године на једном форуму у Бриселу, наводећи да треба да се пође од реалности на терену, те да је јасно „да у будућности Албанци неће хтети да прихвате власт Срба над њима, као што ни Срби, нарочито на северу, неће желети да прихвате власт Албанаца”.

Али питање је колико је решење ове противречности могуће сада тражити кроз поделу Косова. То вероватно највише зависи од тога колико су САД и највећи део Европске уније спремне да ревидирају став да су границе Косова које су они признали непроменљиве.

Ј. Церовина    Б. Баковић

------------------------------------------------------------------

Дачић: Не мењам државну политику

Министар унутрашњих послова и председник Социјалистичке партије Србије Ивица Дачић јуче је, реагујући на коментаре поводом његове изјаве о подели Косова, рекао да је у интервјуу листу „Зери”, у својству председника СПС-а, изнео став да постоји више решења за питање Косова. „Једино брзо решење је реално, а никад нисам употребио термин ’подела’, већ сам говорио да се направи компромис између Срба и Албанаца, јер постоје и друга решења, која нису реална”, изјавио је Дачић а преноси Фонет.

Србија сматра да је цело Косово њен саставни део, што ниједан албански политичар неће прихватити, а Приштина сматра да цело Косово треба да буде независно, што неће прихватити ниједан политичар у Београду, рекао је Дачић.

Он је оценио да би обе стране у остваривању таквих циљева морале да употребе војна средства. „То може довести до новог рата”, изјавио је Дачић и додао: „Не мењам, нити желим да мењам државну политику, и даље је подржавам, поштујем Устав Србије и нико не може да ми замери да моја партија и ја нисмо учинили све за одбрану Косова”.

„Ми смо Косово и оружјем бранили, за разлику од неких који су у Београду само теоретисали и данас мисле да је довољно рећи ’Косово је наше’, па да онда, евентуално, запале неку амбасаду и оду на молебан”, рекао је Дачић.

На констатацију да је портпарол владе Миливоје Михајловић оценио да изјава Дачића представља личну идеју, а не став владе, Дачић је одговорио: „Шта има Михајловић да каже да је то моја идеја, кад сам ја то рекао у интервјуу? И многи други су рекли нешто слично, Добрица Ћосић је то рекао пре 20 или 30 година”.

Дачић је изјавио да је председник партије, а не „чиновник у влади”. „Неће ваљда председник владе одређивати какав је програм моје политичке странке. Не нападам никога у влади, износим своје ставове”, рекао је Дачић.

На констатацију новинара да постоји одлука према којој министри не смеју да износе ставове супротне званичном ставу владе и да је последњи министар који је изјавио тако нешто избачен из владе, Дачић је рекао: „Па нека ме избаце из владе”.

-----------------------------------------------------------------

Како Власи виде могуће границе

Када је недавно за НИН Азем Власи, политички аналитичар из Приштине, говорио о размени територија, рекао је да би нова граница ишла од Врања ка југу до Македоније (са десне стране аутопута идући према Скопљу). Комплетна прешевска долина и албанска села са леве стране аутопута требало би да припадну Косову, навео је Власи, а Лепосавић, Звечан и део Зубиног Потока припали би Србији. Садашње српске енклаве јужно од Ибра остале би део независног Косова.

Богдановић: Платформа Владе Србије то не спомиње

Министар за Косово и Метохију Горан Богдановић изјавио је јуче да је Влада Србије донела платформу за разговоре о Косову и Метохији у којој се нигде не наводи подела јужне српске покрајине и додао да сматра да поводом тог питања треба трагати за решењем које ће бити резултат договора уз поштовање Устава Србије, закона и скупштинске резолуције.

Богдановић је нагласио за Танјуг да то није нова идеја, оценивши да она има своје предности, мане и последице. „Подела, као опција, намеће се из става да Београд сматра да је цело Косово део Србије, што ниједан албански политичар неће прихватити. Из такве реалности, можда, произилази да је једино подела компромис, а свака опција која је плод обостраног компромиса је прихватљива”, сматра министар Богдановић.

Према његовим речима, изјаве које се односе на поделу Косова и Метохије су, пре свега, политички ставови појединих лидера странака или неких појединаца, који сматрају да је то можда најбоље решење.

Богдановић је рекао да његов став јесте да треба трагати за решењем које је резултат договора.

Додик: Опција коју треба размотрити

Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је јуче, поводом идеје о подели Косова, да је то опција коју треба размотрити и постићи договор о том питању у оквиру Србије.

Додик је, у изјави за Танјуг, казао да треба наћи најрационалније решење за Косово и да то не сме да буде тема о којој ће се расправљати деценијама. „Уколико би се дошло до ситуације где север Косова припада Србији, и манастири и друга подручја где живе Срби добили би међународни статус, то је опција коју треба размотрити и постићи консензус о томе у Србији”, нагласио је Додик. Он је, међутим, додао да он није део преговарачког тима и да може да говори само у своје име, а не у име власти.

Халими: Подела Косова би донела нове сукобе

Председник Партије за демократско деловање, са југа Србије, Риза Халими рекао је за Танјуг да идеја о подели Косова није нова, истакавши да то није добра идеја и да се мора наћи било које друго решење, а не решење поделе. „То би значило нове сукобе и то не треба Балкану”, казао је Халими и подсетио на искуства са трагичним експериментима прекрајања граница и подела током деведесeтих година.

Дерета: Апсолутно неизводљива ифдеј

Директор Грађанске иницијативе Миљенко Дерета је казао да та идеја има заговорнике на свим странама, али да је она апсолутно неизводљива. „То је само померање граница конфликта са онога што је сада демаркациона линија северније или јужно”, казао је Дерета. Он је рекао и да то отвара питање југа Србије и општина Бујановац, Прешево и Медвеђа, и размене територија и људи. „То је веома ризичан подухват и то није подухват 21. века”, казао је Дерета.