Казна за кратко памћење

ТЕМА ДАНА
Скандалозно ценкање око датума избора и огољено, скоро увредљиво политичко калкулисање и уцењивање које је кулминирало пред седницу парламента на којој је усвојен Уставни закон, показaло је још једном да политичари сигурно рачунају само на кратко памћење бирача, оцењују аналитичари и истраживачи јавног мнења.
Договор да се парламентарни избори одрже 21. јануара постигнут је после мучних преговора у којима се није крило да су интереси странака изнад свега другог у држави. Међутим, чак ни ова последња демонстрација нескривеног властољубља, због какве су многи макар једном помислили да никада више неће изаћи на гласање, тврде истраживачи, највероватније неће бити кажњена на следећим изборима. Бирачи, наиме, показује досадашње искуство, памте само крајње резултате, па се може очекивати да до 21. јануара током жестоке кампање, каква се очекује, забораве све виђено последњих дана, а што је главни узрок бирачке апстиненције. А за то што лако заборављају, треба рећи, грађани немају никаквог оправдања.

Они који би највише могли да осете на својој кожи бес бирача због овакве политичке трговине јесу управо они који су из целе приче изашли, по општој оцени, као највећи губитници – Демократска странка. Њихови бирачи су се, потврђује и Светлана Логар, аналитичар агенције за истраживање јавног мнења "Стратеџик маркетинг", до сада показали као најосетљивији на овакве ситуације.

– То је слој становништва који углавном има више образовање и који се одликује аналитичким мишљењем. На њих овакве ситуације делују највише и обично резултирају разочарањем – наглашава Логар.

А анализа потоњих догађаја показује да су компромиси које је странка председника државе Бориса Тадића направила током доношења устава и преговора о датуму избора остали без резултата. Нити су издејствовали да се избори одрже ове године, нити да се парламент и председник бирају истога дана, како су тражили. Чињеница да ни један од захтева којима су демократе правдале своје учешће у референдумској кампањи и сарадњу са странкама у власти није прихваћен, ставила их је на лошију стартну позицију у предизборној трци. Улога губитника, оцењује се, демократама би могла да однесе део бирача који би разочарани јаловом трговином са странкама у власти могли да се приклоне радикалнијој визији демократије, коју представљају ЛДП и Чедомир Јовановић.

Али, може се десити и да бирачко тело изненади и, како тврди аналитичар Зоран Стојиљковић, награди то што је ДС у овим преговорима највише понудио и зато и највише изгубио у компромисима које су правили.

– Грађани имају обичај да кажњавају оне који су најтврђи и најупорнији у својим захтевима, па баш зато понашање ДС-а може имати и позитивне последице. Али, много је вероватније да ће се све ово, када крену нове свађе у кампањи, заборавити. А док год грађани брзо заборављају, још брже ће им се дешавати исто – упозорава Стојиљковић.

Термин избора, додуше, истиче и Стојиљковић, тешко може бити од суштинске важности за грађане. То је важно само за партијска језгра, сматра наш саговорник. Страначки захтеви, који су ишли и до ивице апсурда, резултат су ускостраначке рачунице и процене како ће на рејтинг странака утицати предстојећа збивања на домаћој и међународној политичкој сцени.

– Њихови захтеви производ су страначких процена како ће на рејтинг утицати будући статус Косова, или нечији страначки конгрес, или то што је неко поднео оставке, а то није имало никаквог ефекта, или то што неко нема кандидата за председника, а некоме је главни адут у изборима председнички кандидат. Само то стоји иза захтева странака и различитих датума – објашњава Стојиљковић.

Успех са којим су странке ускопартијски интерес представиле и формулисале тако да личи на општи различит је.

Социјалисти су, врло оштро и искључиво, своју подршку Уставном закону условили тиме да се избори одрже макар један после Нове године (због страначког конгреса заказаног за 3. децембар и времена потребног да се после тога консолидују). Г17 плус, притиснут оставкама министара у влади и чињеницом да дуже време неће имати пажњу јавности какву су имали због својих активности у власти, тражили да се избори одрже ове године, најбоље 24. децембра, пре католичког Божића, и да се минималан рок од расписивања до одржавања избора смањи на 30 дана. Радикалима, опет, одговарају што каснији избори, јер би у том случају косовски проблем могли да користе у кампањи. ДСС-у, из истог разлога (Косово) и због притиска међународне заједнице, не одговара превелико одлагање. Странци премијера, међутим, не одговара ни да се избори одрже пре Нове године (јер у јануару могу да кажу да је влада издржала цео мандат и да су избори у изборној години). ДСС-у понајвише не одговара да се парламентарни избори одрже заједно са председничким зато што нису сигурни да би после избора могли да задрже премијерско место, па им одвојени избори остављају отвореном могућност да се председник ДСС-а, у случају неуспеха на парламентарним изборима, кандидује за председника државе. Међу свим овим рачуницама, она коју је имао ДС (да би им Борис Тадић, као председнички кандидат у случају истовремених избора, битно утицао на рејтинг у трци за парламент) резултирала је захтевом који су, слажу се аналитичари, грађани најлакше могли да препознају и као свој интерес (ако ни због чега другог, онда зато што су истовремени председнички и парламентарни избори јевтинија варијанта). Има извесне ироније у чињеници да је у преговорима процењено да су захтеви других странака важнији од таквих захтева ДС-а.

Међутим, компромис који је ДС направио, ипак пристајући да Борис Тадић распише изборе за 21. јануар и дајући подршку Уставном закону, тврди аналитичар Ђорђе Вукадиновић, није губитнички. Форсирање губитничког имиџа је, сматра он, само добар начин да се ДС дистанцира од странака са којима је, на незадовољство својих бирача, до јуче учествовао у доношењу Устава и референдумској кампањи и да се дистанцира од њих.

– И ДС је нешто добио у целој причи. Добили су дуго тражене изборе, додуше двадесетак дана касније него што су желели, а при том су успели да задрже релативно добар однос са ДСС-ом и тако отворе врата постизборним коалицијама и сарадњи која може да води до власти – сматра Вукадиновић.

Из предизборног ценкања, наглашава Вукадиновић, нико није изашао као велики губитник, али ни добитник.

– Свако је покушао да извуче максимум. Начин на који су то радили такав је да може да доведе и до повећања апстиненције бирача услед разочараности. Мислим, ипак, да политичари рачунају на то да ће бирачи још много пре избора заборавити на све ово. А за то је најодговорније бирачко тело које, чињеница је, лако заборавља – каже Вукадиновић.

Оптужбе "демократског блока" да су избори расписани по вољи "црвено-црне коалиције", СПС-а и СРС-а, могу бити показатељ у ком правцу ће ићи и предизборна кампања и шта ће бити неки од главних аргумената партија које су себе сместиле у постпетооктобарски блок. Чињеница је да су социјалисти, а пре свега радикали, успели да помере изборе за следећу годину и тако још једном демонстрирају колики је њихов тренутни политички утицај. А чињеница је и да услове постављају они којима се то може и да се уступци чине онима којима се морају чинити. Овога пута СРС и СПС су били у ситуацији да нешто траже и да то и добију. Зато што држе више од трећине парламента и бирачког тела.

А за такву реалност они који би требало да припадају прошлости, како то тврде странке постпетооктобарског "демократског блока", могу да захвале само онима који су од обећане будућности направили овакву садашњост. Али и грађанима који су тако брзо заборавили разлику између то троје.