Како се осигурати од пљачкаша

Само у Београду се од почетка ове године догодило око 30 пљачки банака и пошти, тако бар извештавају медији, упркос томе што полиција тврди да је у последњих годину дана број пљачки преполовљен, јер је неколико криминалних група раскринкано. Пљачкаши су однели више десетина милиона динара, а чини се да су њихове методе све безобзирније – усред бела дана и у центру града.

У таквим ситуацијама мало ко размишља о новцу. Живу главу углавном су досад сви извлачили, али ко је одговоран ако некога задеси срчани удар, или ако ипак дође до неке повреде? У опасности су и банкарски службеници и грађани-посетиоци банке, инжењери, ИТ стручњаци, сервисери које банка као клијент ангажује у својим пословницама. Ко је за њих одговоран? Њихов послодавац, банка у којој су се нашли или можда на себе ипак треба да мисле и сами?

„Послодавац може за своје запослене да закључи колективно осигурање од последица незгоде, чиме би запослени били осигурани било где, без обзира на то да ли посао обављају у канцеларији или на терену, или се несрећни случај догодио након радног времена”, каже за електронски магазин „Све о осигурању” Бранко Крстоношић, директор„Винер штедише” осигурања у Србији.

„Осигурање од незгоде покрива ризик смрти и инвалидитета, па се као такво примењује и у случају евентуалног напада разбојника на банку. Уколико послодавац жели осигурање од последица незгоде може се уговорити само за време обављања редовног занимања, чиме би запослени били осигурани у радно време, као и на путу ка послу, односно повратку с посла”, каже он.

Банкарске службенике би од оваквих ризика требало да осигурава послодавац, дакле сама банка у којој раде, а није реткост да банке осигуравају и грађане, кориснике банкарских услуга, од последица незгоде која им се може догодити у некој од пословница.

Од ризика који се могу десити у оваквим ситуацијама свако се може обезбедити и сам, полисом животног осигурања којом је покривен где год се налазио – у зависности од врсте полисе, осигурану суму ће добити он или корисници његове полисе.

„Полиса животног осигурања покрива било који од ризика који се могу десити у наведеној ситуацији, а свако може да одабере оно што му највише одговара. Постоји могућност осигурања само од смртног случаја или само од тешких болести, у шта спада, рецимо, и инфаркт. Ако послодавац хоће истовремено и да заштити своје запослене и њихове породице, али и да их награди за квалитетну сарадњу, најбоље је да им обезбеди полису мешовитог животног осигурања”, каже Борис Милошевић, директор маркетинга и продаје у „Меркур” осигурању у Србији.

Кад је о одштети за претрпљени страх реч, он сумња да се то код нас може наплатити, али не зато што су осигуравајућа друштва против, већ зато што су таква искуства са судском праксом.

„Има ту и логике, јер на основу чега ћете утврдити степен страха који је неко претрпео ако немате медицинску документацију? Како ће судија да досуди одштету особи која нема никаквих видљивих повреда нити промена у понашању, али се много уплашила?”, додаје Милошевић.