Свемирски рачун за астрономе

Народна опсерваторија и Планетаријум мораће да се иселе са Београдске тврђаве уколико представници надлежног јавног предузећа и Астрономског друштва "Руђер Бошковић" не реше проблем месечног закупа од 140.000 динара. Према речима Наташе Станић, управнице Народне опсерваторије и Планетаријума, они су 26. октобра од Јавног предузећа "Београдска тврђава" добили профактуру на износ од 140.000 динара за месечни закуп просторија, уз рок наплате од пет дана.

– Астрономско друштво "Руђер Бошковић", као непрофитна организација, већ деценијама улаже у објекте у којима се налазе Опсерваторија и Планетаријум и, заиста, немамо новца за плаћање закупа. За плате четворо запослених средства издваја Секретаријат за културу, а нека грађани процене како успевамо да одржавамо скупе објекте, заштитимо телескопе и мењамо сијалице у Планетаријуму, кад је цена улазнице за ноћно осматрање 30 динара. Надам се да ћемо у уторак постићи договор са представницима "Београдске тврђаве" и да због плаћања закупа нећемо морати да затворимо Опсерваторију и Планетаријум – каже Наташа Станић и додаје да је спорне објекте, пре више од 40 година, град доделио Астрономском друштву.

Међутим, Љиљана Обрадовић, директорка ЈП "Београдска тврђава", каже да су позиви на разговор о плаћању закупнине упућени свим корисницима овог заштићеног добра.

– Није само Астрономско друштво добило допис, већ и Војни музеј, спортска друштва "Црвена звезда" и "Партизан", као и спортски клуб "Полет" и Природњачка галерија. Све је то у складу са нашом стратегијом за коначно уређење тврђаве и намере да утврдимо ко све ту постоји, какве папире имају о томе и да ли доприносе културном добру од изузетног значаја за Републику Србију. Предвиђено је да сви корисници, сходно значају, квалитету и могућностима допринесу функционисању културног добра. Иначе, досад смо решили све проблеме са свим приватним корисницима, односно угоститељским објектима, тако да они од марта редовно плаћају немали новац за коришћење простора на Београдској тврђави – објашњава Обрадовићева и додаје да је Астрономском друштву цена закупа одређена слободном проценом, с обзиром на то да користе око 600 квадратних метара, уз попуст за установе које дотира град.

Градоначелник Ненад Богдановић изјавио је да је уверен да ће ове две институције решити међусобне проблеме јер, према његовим речима, Опсерваторија на Београдској тврђави мора да ради.

Ипак, Обрадовићева каже да постоји неколико могућности за разрешење овог проблема.

– Можда се договоримо око тога да закупнина буде нижа, или они одлуче да више не користе амам за планетаријум. Могуће је и да их неко са више инстанце у граду, или Републици у потпуности ослободи плаћања закупа – каже директорка ЈП "Београдска тврђава".

Насупрот томе, Наташе Станић сматра да Планетаријум у Доњем граду заслужује обнову, јер досад су само они улагали у његово сређивање.

– Ово је једини планетаријум у Србији и када је 1965. отворен био је најмодернији, а сада је музејски примерак. Све светске метрополе велики значај придају науци и граде модерне планетаријуме са пројекцијама у три димензије и симулацијама путовања кроз црну рупу, а ми ћемо да затворимо овај један једини. Видела сам најмодернији планетаријум у свету, у Валенсији, изграђен у облику ока. Тада сам помислила да и наш град заслужује један модеран планетаријум са именом "Звездано око Београда". Међутим, увек је прече да нека улица буде асфалтирана – каже Станићева.

Народна опсерваторија најстаријег астрономског друштва на Балкану налази се у масивној Диздаревој кули, поред Деспотове капије. Овај део Београдске тврђаве подигнут је првих деценија 15. века и представља најбоље сачувани део утврђења из времена деспота Стефана Лазаревића. Више векова била је главна капија Горњег града, а често се назива и Источном капијом. Планетаријум се налази у турском купатилу у близини Источне капије Доњег града, изграђеног у 18. веку.

-----------------------------------------------------------

"Дивљи" и даље на тврђави

Премда их нема много, проблем нелегалних корисника и даље мучи Београдску тврђаву.

– Појединци су се у претходним временима веома добро снашли и на различите начине успели да се овде "уселе". Тако су у земљишним књигама уписани објекти који уопште не постоје, али има и оних који постоје, али са нерешеним правним статусом. На пример, у Калемегданском парку живи једна породица која ради у "Зеленилу", док кафе "Победник" нема грађевинску, већ само дозволу Завода за заштиту споменика културе. Овај кафе смо натерали да плаћа закупнину, док се на суду не реши да ли се он ту налази легално – каже Љиљана Обрадовић.