Инфлација изнад циља НБС

Народна банка Србије неће успети да задржи инфлацију у оквирима планираним за ову годину, признао је Бојан Марковић, вицегувернер, на јучерашњој презентацији извештаја о инфлацији за мај 2011. године. Ово је прво такво признање централне банке, иако су само до пре месец дана челници централне монетарне институције тврдили да је могуће да раст цена на мало до краја године падне на максимално задатих шест одсто.

– Инфлација, чији је међугодишњи ниво достигао 14,7 одсто, максимум ће достићи у мају, затим ће почети да пада да би циљ достигла у првој половини наредне године. Инфлаторни притисци почели су да падају у априлу и од месечне инфлације од 1,1 одсто највећи допринос има поскупљење електричне енергије – оценио је Маровић.

И сам вицегувернер је јуче јавно поставио питање зашто рестриктивне мере НБС нису да ле резултат и зашто реакција централне банке није била снажнија.

– Инфлациони циљ НБС је постављен континуирано, за сваки месец у години, а не само за крај године као се погрешно мисли. Иако је стабилност цена основни циљ НБС, наш задатак није само то да инфлација по сваку цену буде на циљу. Задатак монетарне политике је да реагује свим расположивим инструментима како би се инфлација након ценовних шокова што брже, али на одрживи и стабилан начин постепено вратила ка циљу – рекао је Марковић.

По његовим речима, НБС је могла агресивније да повећа и референтну каматну стопу и обавезну резерву банкама, чиме би се брже дошло до инфлационог циља, али не би било привредног раста, повећала би се незапосленост, пала би тражња…

Вицегувернер Марковић није јуче могао да прецизира колика ће да буде инфлација до краја године, јер ће то, по његовим речима, зависити од тога каква ће бити пољопривредна година, од премије ризика, фискалне политике, тачније да ли ће бити повећања буџетског дефицита.

Очекиваним ребалансом буџета позабавиће се и НБС, а за Бранка Хинића, директора Центра за истраживање НБС, битно је да дефицит остане у планираним оквирима, као и да извори из којих се он финансира не буду из повећане количине новца у оптицају.

Вицегувернер је истакао да је јачању динара од краја прошле године допринело неколико фактора. Србија је једина земља у региону чији је рејтинг сад бољи него пре кризе, а камате су овде више него у другим земљама, због чега су повећани прилив и понуда девиза. Инвеститори очекују да ће у другој половини године доћи до смирења инфлације, самим тим ће бити смањена и референтна каматна стопа, која је сад близу врха, па они настоје да купе динарске хартије од вредности пре пада камата. Србија није изузетак у јачању домаће валуте. То се догађа и другим земљама у региону с флексибилним курсом – Мађарској, Турској и Румунији. „Сигурно је да јачање динара не одговара извозницима, али се ни извозна стратегија не може базирати само на курсу, већ пре свега на повећању конкурентности”, поручио је Марковић.

НБС, иначе, у наредних месец дана планира да на девизном тржишту откупи 40 милиона евра и тако надомести мањи део од 2,3 милијарде евра, колико је продала прошле године да би спречила претерано слабљење динара и обезбедила ликвидност тржишта.

– НБС не води политику ни раста ни пада динара, јер се курс слободно формира, а одређује га однос понуде и тражње за девизама. Девизни курс је флексибилан и могуће су осцилације у оба смера – рекао је Марковић.

Референтна каматна стопа је сада 12,5 одсто и од августа 2010. године повећана је за 4,5 процентних поена. Процена Извршног одбора НБС је да је референтна каматна стопа при врху или на врху тренутног циклуса.

Вицегувернер је навео и да цене под контролом државе већ трећу годину заредом расту брже него што је планирано, и после поскупљења струје раст тих цена достигао је 8,8 одсто у прва четири месеца ове године, па је већ сада извесно да ће планирани оквир од максималних девет одсто за ову годину бити премашен.

Он је подсетио да ће, према прогнозама централне банке, раст бруто домаћег производа Србије у овој години бити три одсто, а у 2012. очекује се раст од 4,5 одсто, који би, пре свега, требало да буде узрокован растом инвестиција и нето извоза.

Марковић је нагласио да је од брзине економског раста у наредном периоду важније померање структуре БДП-а, ка нето извозу и инвестицијама и смањењу удела личне потрошње.

Он је указао да је, према проценама НБС, раст БДП-а у прва три месеца био један одсто, односно 2,4 одсто на међугодишњем нивоу, чиме се приближио преткризном максимуму.

Ј. Рабреновић