Билион долара у резерви

Кина је у девизним резервама премашила суму од билион – хиљаду милијарди – долара и од пре недељу дана има већу уштеду у страној валути него иједна земља у историји. Кад је вест о "пробијеном билиону" саопштена преко националне телевизије у прошли понедељак увече, није било великог узбуђења. Прекретница је била очекивана, јер су се девизне резерве крајем септембра приближиле суми од 988 милијарди, а расту по 19 милијарди месечно. Економисти, банкари, инвеститори и берзански брокери су ствар мирно примили к знању, а потрошачка врева на улицама Шангаја и Пекинга текла је без видних промена: бизнис, као и обично, што би рекли Американци. Кинеске резерве од преко једног билиона долара чине, према процени хонгконшких банкара, 20 одсто светских девизних резерви. Оне су резултат стално увећаваног извоза, који знатно премашује увоз, и непрекидног прилива страних инвестиција – у просеку од 60 милијарди долара годишње – у кинеску привреду. Истовремено, оне су доказ о снази и стабилности кинеске привреде, која расте по стопи од десет одсто годишње. Ако се овај тренд настави – процена је америчких банкара – Кина ће већ за коју годину, а најкасније до 2010, имати девизне резерве од два билиона долара. Већ и сада она би могла, ако би хтела, да изазове потресе или бар поремећаје на америчком, па и на светском, финансијском тржишту. А са двоструко већом сумом могла би практично да уцењује најбогатију земљу света, будући да је 70 одсто њених садашњих девизних уштеда у америчким доларима и да се оне налазе, у виду откупљених државних обвезница и других сличних хартија од вредности, у трезорима Федералних резерви САД.

"Сијамски близанци"

Ову ситуацију условило је, још пре четврт века кад је Кина почела да се отвара према свету и кад је кренула у економске реформе, везивање националне валуте, јуана, за долар. Кина је то учинила по угледу на проверена искуства Јапана, Јужне Кореје и азијских "малих тигрова" у уверењу да ће, везивањем за најмоћнију привреду света, осигурати стабилност реформи и осујетити финансијске притиске и махинације страних економских сила, у првом реду самих Сједињених Држава.

Та пракса се досад показала корисном, јер је Кина, са својим депозитима у америчким банкама, практично постала поверилац Сједињених Држава и финансијер њиховог буџета. Камата на депозите (од четири одсто годишње) нижа је него у неким западним комерцијалним банкама. Али Кина је тиме осигурала америчку државну подршку својим реформама. А суфицит у кинеско-америчкој трговини (од преко двеста милијарди долара) и свест о све израженијој комплементарности двеју привреда довели су до споја који једном америчком аналитичару личи на "симбиозу сијамских близанаца".

У 2004. години Кина је – да наведемо један пример – имала у трезору Федералних резерви САД депозит од 462 милијарде долара. Почетни амерички војни буџет за 2005. годину, који је Конгрес тада усвојио, а који је касније знатно нарастао, износио је 416 милијарди долара.

Мач са две оштрице

Доларски депозити и суфицит у трговини већ годинама су главни амерички аргументи у захтевима Кини да ревалвира јуан. Притисак се наставља. Али Кинези почињу да диверсификују своје девизне резерве и да јуан везују и за евро. Ту уштеду ће такође моћи да држе у страним, овог пута европским, банкама.

Десило се, међутим, да су се велике девизне резерве и из унутрашњих разлога исказале као мач са две оштрице. Тачно је да оне симболизују економску моћ и стабилност привреде, као и успех реформи, али је тачно и то да истовремено доносе неизвесности у монетарној политици. Опасне су кад брзо расту. Вредност сваког новог прилива централна банка мора да покрије додатним емисијама јуана. Локалне банке су тада преплављене готовим новцем и олако дају кредите, што понекад доводи до хазардерског инвестирања у сумњиве послове.

Потпредседник НР Кине Зенг Ћингхонг недавно се, у ауторском тексту у часопису "Студијска времена", заложио да се "свестраним мерама спречи даљи значајан раст девизних резерви". По његовој оцени, "резерве одражавају растућу економску моћ Кине, али, с друге стране, увећавају ризике у успостављању девизног курса и доприносе већем притиску на јуан".

Истовремено, власти настоје да одговоре на питање које се често чује у јавности: докле ће сиромашна Кина да кредитира богату Америку? Зашто резерве не користи више за свој развој?

Изричитог одговора владе нема, али се из изјава државних функционера и анализа научних института, који прате токове реформи, да закључити да ће Кина, да би очувала стабилност реформског курса, и даље депоновати девизе у амерички трезор. Али ће их, сразмерно, и смањивати, а остатак користити, на разне начине, за унутрашњи развој.

Предложено је, тако, да се девизне резерве троше на: већи увоз модерне технологије, улагања у нафтоносна поља и руднике у "трећем свету", куповину акција у јаким високопрофитабилним мултинационалним компанијама, улагања у пропулзивне домаће гране, инфраструктуру, социјалне фондове и културу. Уз то, страним партнерима ће се омогућити да лакше добијају зајмове у девизама у кинеским банкама за послове у Кини, а домаћим предузетницима за послове у иностранству. А и кинески туристи моћи ће, кад путују у иностранство, да износе веће доларске суме него до сада.