Речна капија престонице

Пешачка спона – мост који повезује Савско пристаниште и Калемегдан, павиљон и обиље цвећа и зеленила на крову Бетон хале део су идејног решења београдског тима АРЦВС, који је победио на недавно завршеном међународном конкурсу за пројекат „Центар на води”.

Како je замислио да повеже пристаниште, Бетон халу и Калемегдански парк и зашто сматра да би то могла бити „једна од значајнијих кућа у Београду”, за „Политику” први пут открива Бранислав Реџић, архитекта и вођа тима.

– Наша идеја је крајње једноставна. Пошли смо од тога да је тај простор сам по себи драгоцен и да новом грађевином треба само истаћи лепоту и значај целине. Нагласили смо визуру према „Победнику” а концепт отвара бројне могућности да локација продише и анимира посетиоце – каже аутор који иза себе има више од 120 учешћа на конкурсима.

За путнике који бродом стигну у престоницу то би значило да за десетак минута, без прелажења железничке пруге, могу да пешице стигну од реке до Кнез Михаилове улице. Чим се искрцају, чекале би их широке степенице и лифт за особе са инвалидитетом и усмериле до крова Бетон хале, одакле би до Калемегданског парка могли да дођу кроз наткривену пешачку улицу или шетњом по њеном крову. Улица би била 300 метара дугачка, широка 24, а предвиђена висина свода је око седам метара.

– Павиљон рампу, односно затворени простор површине 11.000 квадратних метара, који спаја обалу са парком, одређују два „паралелна тока”. Целом дужином протеже се музеј, изложбени простор (6.000 квадрата), а насупрот су комерцијални садржаји (5.000 квадрата). Понуде типичне за Скадарску и Балканску улицу биле би допуњене продавницама са светским брендовима. Комерцијална целина има и галеријски простор. Паралелни токови повезани су на три места озелењеним двориштима – објашњава Реџић.

Ако туристи одлуче да се задрже поред реке, на крову Бетон хале моћи ће да се одморе у зеленилу и цвећу и да посете павиљон који би могао да буде искоришћен за музеј, кућу градске филхармоније или пословни простор.

– Павиљон смо предвидели као алтернативу за садржаје у улици. Уколико улицу испуне ресторани, продавнице и кафетерије, у павиљону би могао да буде смештен изложбени простор. Површина павиљона не би требало да буде већа од 7.000 квадрата – истиче Реџић.

Постојећи изглед Бетон хале остаје нетакнут, каже Реџић, а три лифта и степениште били би споне између њеног крова и пристаништа. Аутор је паркинг, са две подземне етаже од око 25.000 квадрата, 800 места за аутомобиле и 18 за аутобусе, сместио у залеђу Бетон хале, између железничког тунела и Улице Тадеуша Кошћушка.

Постојећа трамвајска окретница и траса шина остале би где су и сада.

– Сматрамо да би било погрешно изместити трамвај. Његова траса је функционална. Посетиоци који дођу трамвајем имали би директну везу до Бетон хале и реке као и до Калемегдана – наглашава Реџић.

Жири је једнако вредновао два решења, Реџићево и његовог јапанског колеге Соуа Фуџимота, а у даљој разради, према речима Дејана Васовића, градског архитекте, могло би да се дође до решења које би, како је рекао, имало елементе оба рада.

– Иако на први поглед не изгледа лако, имам добар осећај да је то могуће. Дијалог концепата, зашто не – каже Реџић.

И њему и Фуџимоту, каже, предстоји доказивање колико су њихове замисли технички и финансијски изводљиве.

– Градња свих објеката планираних нашим идејним решењем коштала би око 25 милиона евра. Прорачунали смо да квадрат не би прелазио 1.000 евра. Најпре треба решити имовинске проблеме, изменити план детаљне регулације. Пројектовање ће потрајати годину дана, исто толико ће трајати добијање дозвола. За најмање четири године та речна капија града могла би да засија – нада се Реџић.

Д. М.

-----------------------------------------------------------

„Привремене главатости”

Какав је осећај такмичити се и победити велике светске и домаће архитекте, што је вама пошло за руком два пута у последњих шест месеци? На конкурсу за Центар за промоцију науке добили сте трећу, а Фуџимото другу награду и сада делите победничко постоље са њим.

– Фуџимото је велики играч. Међународни конкурси су едукација локалне памети, а када узастопно остварите добре резултате, човек се допадне сам себи. Али све су то „привремене главатости” – одговара Реџић.

-----------------------------------------------------------

Струка и критике

Шта ћете рећи колегама и јавности који вашу идеју буду критиковали?

– Мој тим је научио да верује у оно што ради. Са стручном јавношћу комуницирам годинама и толико пута сам добио и изгубио утакмицу. Када домаћа стручна јавност напада, осећам се комотно, далеко комотније него када је реч о јавном мнењу – каже Реџић.