Добар хитац у погрешну мету

Биће подједнако лоше ако мере Народне банке Србије не погоде овогодишњу циљану стопу инфлације од седам до девет процената, упозорава Стојан Стаменковић, уредник билтена "Макроекономске анализе и трендови" Економског института. Мета је, како рече, промашена у сваком случају – и приликом пребачаја, али и подбачаја. Последице, ипак, нису истоветне, али за оног ко нишани – ћорак.

Откуда таква оцена?

Прибојавајући се високог раста потрошње током већег дела ове године, поготово велике кредитне активности банака, а све у жељи да одржи једноцифрену стопу инфлације, централна банка је повлачила веома оштре и непопуларне потезе новчане и кредитне политике. Повећала је, рецимо, обавезну резерву на сваки нови унесени евро на чак 60 процената. Та и остале мере, иако НБС контролише свега 55 одсто тржишних цена, док је остало под капом државе, дају више него очекиване резултате – инфлација је за минулих десет месеци сведена на 5,6 процената. У случају да цена барела сирове нафте (око 160 литара) остане око 60 долара, а држава одложи нека поскупљења из своје надлежности, лако се може догодити, како је Стаменковић израчунао, да цене на мало у новембру и децембру не буду веће од по 0,2 одсто. Ето годишње стопе од свега шест процената.

Дакле – подбачај. Али, судећи по последицама, биће то, по свој прилици, добар хитац у погрешну мету. Зашто?

Стаменковић објашњава да у систему циљане инфлације, на основу које се бирају и темпирају мере за њено остваривање, не сме да буде промашаја. То није лако, јер су наши економски и привредни токови веома често непредвидиви и рањиви, али за добро уходане системе, какав је рецимо у Европској унији, где је циљана инфлација свега два процента, веома лак задатак.

Пошто је НБС повукла оштре мере и инфлацију смањила за поен ниже од доње границе задатог интервала, догодило се оно што економска теорија и пракса познају – осетно је успорила привредну активност, посебно индустријску производњу, а са њом готово и све облике потрошње. Једноставно, са скупим новцем нема развоја.

Динарски пласмани целокупног банкарског сектора стагнирају. Зајмови привреди су мањи за 1,5 милијарди, а становништву повећани за незнатних 1,2 милијарде динара.  Мањи су и девизни кредити за 1,5 милијарди динара. Просечна месечна пондерисана каматна стопа повећана је на рекордних 1,38 одсто током ове године.

Иако НБС, према изјавама њеног гувернера Радована Јелашића, веома зазире од обећаних повишица многим буџетским корисницима до краја ове године (здравство, школство, култура, а ту су и прекоредне исплате дугова пензионерима), које би могле да изазову висок раст тражње, а тиме упале и фитиљ инфлације, централна банка, ипак, последњих дана повлачи потезе који се могу сматрати лабављењем монетарних рестрикција. Смањила је камате на репо-операције и обавезну резерву на динаре, а куповинама девиза на тржишту покушава да сачува курс евра на око 80 динара. Истина, с променљивом срећом, али извоз због тога још не трпи.

То су, према оцени Стаменковића, добре мере и у правом смеру, али да ли су предузете на време и у довољној мери – остаје да се види. Може се догодити да повампирена потрошња у предизборне и друге сврхе направи који промил инфлације до краја 2006. и монетарни хитац НБС некако доведе у распон од седам до девет процената, али за прве резултате у јачању умртвљене привредне активности биће потребно знатно више времена. Можда и свих шест месеци.

Али, на стално отворено питање, стабилизација привредних токова уз антиинфлациону политику или развој, одговор морају дати економске власти, које су последњих дана имале много преча посла са Уставом, уставним законом, изборним роковима..., а једно и друго никако не могу заједно. Неко, ипак, мора да пресуди – коме се царству морамо приклонити, али са свим последицама једне или друге одлуке, од којих већина није политички уносна у ово предизборно доба.

-------------------------------------------------------------------------

Чудовиштан раст извоза

Извоз током већег дела ове године, и поред свих замерки на нереалан курс евра, постиже чудовишне стопе раста. Према последњим подацима, поготово ако се укључи вредност испорука у Црну Гору од око 375 милиона евра, извоз је у септембру повећан чак 47, а за девет месеци 42 одсто. Када се искључи извозни "допринос" бивше чланице СРЈ, септембарска стопа је ипак респектабилних 33,5 одсто. Стручњаци, ипак, процењују да ће овогодишњи извоз бити 26–27 процената већи него лане, што је одличан резултат.