Бушови фронтови

АМЕРИЧКИ ПРЕДСЕДНИК ЏОРЏ БУШ ЈЕ, нема сумње, лош ратник. Под његовом командом САД већ годинама ратују по свету никако не успевајући да оправдају титулу најмоћније силе на планети. Американци су се дубоко заглибили у Ираку и Авганистану, толико дубоко да једноставно више и не знају шта им је чинити.

После бучно слављене "победе" у рату против Садама Хусеина америчка кола кренула су низбрдо. Држава на обалама Тигра и Еуфрата данас је у потпуном хаосу који прети да "прогута" чак 150.000 америчких војника стационираних у овој земљи. Ситуација је толико озбиљна да су и најоштрији критичари ове америчке војне авантуре принуђени да ревидирају своју првобитну слутњу да би "Ирак могао да постане други амерички Вијетнам". Сада упозоравају да је Ирак за Америку заправо неупоредиво гори од Вијетнама.

У узалудном ишчекивању победничких вести из Багдада становник Беле куће сада је суочен с новим фронтом, на домаћем терену. Америчке демократе, противници рата у Ираку, управо су извојевали прву, симболичну победу над председником Бушом. Представнички дом Конгреса усвојио је резолуцију којом се захтева да америчке трупе до септембра 2008. године напусте Ирак. У противном неће одобрити додатне 124 милијарде долара за војне операције у овој земљи и Авганистану.

О истом захтеву, како је најављено, током априла одлучиваће и други дом Конгреса – Сенат. Прогнозе кажу да ће противници Бушовог ратног оргијања у Ираку тешко добити потребну већину сенаторских гласова. Уколико се то и догоди председнику остаје могућност да искористи најјаче оружје – да стави вето на одлуку Конгреса, што је он већ и најавио.

Потпуно неочекивано Буш се суочио с новом претњом. Један од најпоузданијих америчких савезника у региону Турска спремна је да крене у велику војну акцију против Курда који контролишу север Ирака. Према информацијама највиших турских званичника, 3.800 бораца Радничке партије Курдистана припрема се за нападе на југ Турске што Анкара жели да спречи инвазијом на север суседне државе.

Таква турска операција довела би САД у катастрофалну позицију, пише британски "Гардијан". Због тога Вашингтон грозничаво покушава да убеди Турску да одустане од инвазије обећавајући акције које ће завести ред у курдском делу Ирака. Ризик такве операције је, међутим, огроман. Конкретно то би значило отварање новог фронта у Ираку где се већ сада не зна ко све на кога пуца.

И НА "ФРОНТУ" СА ИРАНОМ Бушу баш не иде најбоље. Техеран не показују ни најмању спремност да попусти пред захтевима САД и америчких истомишљеника и одустане од развоја свог нуклеарног програма.

Уочљиво је да Иран исту такву одбојност показује и према Савету безбедности УН. Председник Ахмадинежад није чак отпутовао у Њујорк на седницу Савета безбедности који треба да усвоји одлуку о јачању санкција Ирану.

Техеран је, овога пута, отишао и корак даље. Уочи седнице Савета Иран је заробио 15 британских војника који су контролисали један брод у Персијском заливу отворено демонстрирајући своју "непослушност".

Једно је сасвим сигурно. Нове, симболично пооштрене санкције Техерану, сигурно неће ни за милиметар померити Иран. Изазваће само нову лавину иранских оптужби на рачун светске организације. О висини прикривене штете – јачању исламског екстремизма – може само да се нагађа.

Које нове потезе у свађи с Техераном има на располагању "ратник" из Беле куће? Да ли ће се определити да садашњи политички и дипломатски фронт с Ираном претвори у војни или ће, суочен с огромним ризиком такве одлуке, одустати од потезања пиштоља.