Србија у Риги
БИВШИ ШЕФ ЦИА РОБЕРТ ГЕЈТС заменио је Доналда Рамсфелда на челу Пентагона. У мају ове године ваздухопловни генерал Мајкл Хејден заменио је Портера Госа на челу ЦИА. Рокадама челних људи ЦИА и Пентагона Бела кућа покушава да пронађе решења за излазак из ирачког и авганистанског хаоса, који је америчке пореске обвезнике до сада коштао више од 500 милијарди долара и око 3.000 погинулих војника. И довео до слома републиканаца у Конгресу. Идеје Џорџа Буша о превентивном рату, потреби рушења недемократских режима и подели на оне који су са нама и оне који су против нас, практично су дискредитоване. Превентивни рат против потенцијалних поседника оружја за масовно уништавање уз каснију скупу окупацију избламиран је у Ираку, слично се сада догађа и у Авганистану, промена режима уз помоћ страних војника само је наставак хладног рата без излазне стратегије, а подела света на пријатеље и непријатеље био је идеалистички покушај избегавања непријатних компромиса и компликоване трговине уступцима међу старим савезницима.
Избори у САД показали су да је Бушова доктрина пропала и да мантра да је неуспех у Ираку незамислив припада само домену пропаганде. Бела кућа мора да прихвати реализам који је увек био и најбољи лек за све промашаје америчке спољне политике. Уосталом, администрација у Вашингтону може и да прогласи победу у Ираку и почне са евакуацијом својих трупа, иако је још Винстон Черчил рекао "да се ратови не добијају евакуацијама". Но, оружане снаге САД на рубу су издржљивости, Пентагон стално продужава мандате јединицама у Ираку, посеже за новим трупама Националне гарде и размишља о увођењу регрутације. Америчка војска нашла се на задатку спасавања пропалих држава и изолације терориста. Глобалних сукоба и обавеза све је више, а војника све мање.
ЕВРОПЉАНИ СЕ ХЛАДЕ ПРЕМА НАТО-у показују најновије анкете јавног мњења у 12 европских држава. У Европи је подршка НАТО-у од 2002. године до 2006. пала са 70 на 55 одсто, а највећи пад популарности НАТО је у Немачкој и Турској: разочарање америчком спољном политиком и чињеница да многи Европљани виде НАТО као инструмент америчког утицаја и моћи. Ту је и рат у Авганистану као тест без преседана за војне снаге и владе држава НАТО. САД су већ за Ирак образовале "коалицију вољних" што је донекле смањило релевантност НАТО-а, а ако НАТО не буде успешан у Авганистану, САД се могу окренути новим селективним војним коалицијама ради сопствених интереса. То ће онда додатно поткопати западну војну алијансу, па и углед америчког лидерства које НАТО оличава у размишљању многих Европљана. Јер, многи у Европи не схватају каква је то веза између дугорочних безбедносних интереса Европе и рата у тако далекој земљи као што је Авганистан. Чак су се и Пољаци, највернији амерички савезници у "новој" Европи, сада сетили да чак ни Руси нису од њих захтевали да се боре у Авганистану када су били тамо. Трансатлантским партнерима све је теже да усагласе ставове око изазова у 21. веку и новембарски самит НАТО-а у Риги требало би да донесе нове идеје око енергетске безбедности, односа НАТО и ЕУ, изградње нација у Ираку и Авганистану, глобалног партнерства са земљама Пацифика.
Новог проширења НАТО-а неће бити тако скоро, а како сваки самит алијансе тежи и спектакуларним резултатима, то је у оптицају могућност да Србија у Риги, и без Ратка Младића у Хагу, буде примљена у Партнерство за мир. То би могло још више да обори популарност НАТО-а у Европи, јер су анкете у Србији по том питању за НАТО још горе него у Немачкој и Турској. Што још једном доказује да Срби без Немаца и Турака не могу.
УМРО ЈЕ НАЈЧУВЕНИЈИ ШПИЈУН ЕВРОПЕ, шеф некадашње источнонемачке тајне службе Штази генерал Маркус Волф. Када сам у августу 1990. године у Кабулу радио интервју са шефом тајне службе Авганистана генералом Ахмедом Јакубијем испричао ми је детаљ са његовог школовања у ДДР-у код Штазија. Млади предавач Маркус Волф предочио је страним слушаоцима која ће то бити трусна подручја у Европи у 21. веку: Космет и Корзика. Генерал Јакуби данас продаје робу на бувљаку у Москви сретан што је успео да побегне испред муџахедина и талибана.
И генерал Момир Стојановић, некадашњи шеф ВБА, доста је тачно, и на време, чини се, проценио проблем вехабија код нас и у Црној Гори, најавио односе између званичне Подгорице и Приштине. И сменили га у Београду, јер су то тражили у Подгорици. Но, барем није на бувљаку...Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


