Стрелац у УН

Срђан Керим, председник Управног одбора "Политике новине и магазини", дочекаће 12. децембра свој 58. рођендан на новој функцији, која несумњиво представља круну његове вишедеценијске дипломатске каријере, али је истовремено и својеврсно признање региону из којег потиче. Наиме, Керимов избор за председника Генералне скупштине Уједињених нација у њеном 62. заседању (за период 2007 – 2008. године) дочекан је с поносом не само у Македонији, земљи у којој је рођен и која га је и предложила за ову функцију, него и у Србији, где је дипломирао на Економском факултету у Београду и одбранио докторат.

Као одабрани представник групе земаља југоисточне Европе у УН, Керим званично ступа на високу дужност у Светској организацији у пролеће наредне године.

Право оличење свог хороскопског знака, амбициозног Стрелца, Керим се у професионалној каријери готово праволинијски кретао кроз тешка времена и бурне догађаје, напуштајући академски живот ради политике, политику ради дипломатије, дипломатију ради бизниса... Почео је 1972. као асистент, затим је био професор на Катедри за међународне економске односе Економског факултета у Београду, а као предавач је гостовао и на универзитетима у Хамбургу у Немачкој и у Њујорку, САД. Објавио је девет стручних књига и више од стотину научних радова, штампаних у неколико земаља Европе.

Још као млади истраживач на Београдском универзитету политички се ангажовао у омладинској организацији тадашње СФРЈ, нарочито се истакавши као председник Комитета за спољну политику. Запажен "у структурама",  1986.  постаје министар за економске односе са иностранством у македонској влади, а затим, од 1989. до 1991, заменик министра у Савезном министарству спољних послова Југославије.

После распада "старе" Југославије напушта и науку и политику и Балкан, одлази у Париз, и 1992. постаје потпредседник фирме "Copechim-France".

У домовину се враћа у великом стилу, као дипломата, и од 1994. до 2000, захваљујући изврсном познавању немачког језика, политике и културе, али и добрим везама које је имао у тој земљи, заступа Македонију као њен амбасадор у Немачкој, а затим, упоредо, и у Швајцарској и Лихтенштајну. Пред крај овог периода, 1999, именован је за специјалног изасланика тадашњег координатора Пакта за стабилност југоисточне Европе, Немца Бода Хомбаха, а већ наредне године изабран је за министра спољних послова Македоније, и на тој функцији остаје до 2001, кад прелази у Њујорк, као македонски амбасадор у Уједињеним нацијама.

Како је његова садашња кандидатура за председника Генералне скупштине УН добрим делом заснована управо на искуству које је стекао као амбасадор у овој организацији, није лоше подсетити да је то раздобље је у македонској јавности остало запамћено по томе што је Јоргос Папандреу, тадашњи министар спољних послова Грчке, одабрао да баш са Керимом у Њујорку преговара о решењу проблема око имена Македоније. Овој одлуци је неколико месеци раније претходио дипломатски скандал у који су били умешани шефови дипломатија две земље: Папандреу (Грчке) и Македоније (Керим). Наиме, у време најжешћих напада албанских терориста, Керим је колеги у Атини упутио документ у којем, сасвим супротно званичном ставу да нема преговора са терористима, антиципира Оквирни споразум и уставне промене којима се излази у сусрет захтевима албанске стране. Папир је доспео у јавност изазвавши праву буру, али се није сазнало да ли је компромис био последица промене става македонске владе, или издвојени покушај амбициозног министра.

Од 2003. до 2006. Керим прави паузу у дипломатији. Ступа на место председника Македонско-немачког привредног удружења, и прихвата се посла генералног менаџера за југоисточну Европу немачке медијске групације WAZ (ВАЦ),  на чијем се челу, у међувремену, нашао његов стари познаник и пријатељ, а некадашњи функционер Пакта за стабилност Бодо Хомбах. Керим убрзо (2004) постаје и генерални менаџер македонског огранка ове медијске групе, а затим и председник Управног одбора "Политике Н и М", чији је половични власник ВАЦ.

Полиглота, отац троје деце – од којих један син ради у "Политици" – човек који је покушао да проблеме свог региона сагледа неспутан "балканском кратковидошћу", у једном је интервјуу (јануара 2001, док је био министар спољних послова Македоније) поред осталог рекао: "Овај регион је дуго година био хендикепиран недостатком визије, а без визије неће постићи жељени мир и стабилност. Два стуба те наше заједничке визије будућности у миру и економском напретку су регионална сарадња и европска интеграција".