Strelac u UN

Srđan Kerim, predsednik Upravnog odbora "Politike novine i magazini", dočekaće 12. decembra svoj 58. rođendan na novoj funkciji, koja nesumnjivo predstavlja krunu njegove višedecenijske diplomatske karijere, ali je istovremeno i svojevrsno priznanje regionu iz kojeg potiče. Naime, Kerimov izbor za predsednika Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u njenom 62. zasedanju (za period 2007 – 2008. godine) dočekan je s ponosom ne samo u Makedoniji, zemlji u kojoj je rođen i koja ga je i predložila za ovu funkciju, nego i u Srbiji, gde je diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i odbranio doktorat.

Kao odabrani predstavnik grupe zemalja jugoistočne Evrope u UN, Kerim zvanično stupa na visoku dužnost u Svetskoj organizaciji u proleće naredne godine.

Pravo oličenje svog horoskopskog znaka, ambicioznog Strelca, Kerim se u profesionalnoj karijeri gotovo pravolinijski kretao kroz teška vremena i burne događaje, napuštajući akademski život radi politike, politiku radi diplomatije, diplomatiju radi biznisa... Počeo je 1972. kao asistent, zatim je bio profesor na Katedri za međunarodne ekonomske odnose Ekonomskog fakulteta u Beogradu, a kao predavač je gostovao i na univerzitetima u Hamburgu u Nemačkoj i u Njujorku, SAD. Objavio je devet stručnih knjiga i više od stotinu naučnih radova, štampanih u nekoliko zemalja Evrope.

Još kao mladi istraživač na Beogradskom univerzitetu politički se angažovao u omladinskoj organizaciji tadašnje SFRJ, naročito se istakavši kao predsednik Komiteta za spoljnu politiku. Zapažen "u strukturama",  1986.  postaje ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom u makedonskoj vladi, a zatim, od 1989. do 1991, zamenik ministra u Saveznom ministarstvu spoljnih poslova Jugoslavije.

Posle raspada "stare" Jugoslavije napušta i nauku i politiku i Balkan, odlazi u Pariz, i 1992. postaje potpredsednik firme "Copechim-France".

U domovinu se vraća u velikom stilu, kao diplomata, i od 1994. do 2000, zahvaljujući izvrsnom poznavanju nemačkog jezika, politike i kulture, ali i dobrim vezama koje je imao u toj zemlji, zastupa Makedoniju kao njen ambasador u Nemačkoj, a zatim, uporedo, i u Švajcarskoj i Lihtenštajnu. Pred kraj ovog perioda, 1999, imenovan je za specijalnog izaslanika tadašnjeg koordinatora Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, Nemca Boda Hombaha, a već naredne godine izabran je za ministra spoljnih poslova Makedonije, i na toj funkciji ostaje do 2001, kad prelazi u Njujork, kao makedonski ambasador u Ujedinjenim nacijama.

Kako je njegova sadašnja kandidatura za predsednika Generalne skupštine UN dobrim delom zasnovana upravo na iskustvu koje je stekao kao ambasador u ovoj organizaciji, nije loše podsetiti da je to razdoblje je u makedonskoj javnosti ostalo zapamćeno po tome što je Jorgos Papandreu, tadašnji ministar spoljnih poslova Grčke, odabrao da baš sa Kerimom u Njujorku pregovara o rešenju problema oko imena Makedonije. Ovoj odluci je nekoliko meseci ranije prethodio diplomatski skandal u koji su bili umešani šefovi diplomatija dve zemlje: Papandreu (Grčke) i Makedonije (Kerim). Naime, u vreme najžešćih napada albanskih terorista, Kerim je kolegi u Atini uputio dokument u kojem, sasvim suprotno zvaničnom stavu da nema pregovora sa teroristima, anticipira Okvirni sporazum i ustavne promene kojima se izlazi u susret zahtevima albanske strane. Papir je dospeo u javnost izazvavši pravu buru, ali se nije saznalo da li je kompromis bio posledica promene stava makedonske vlade, ili izdvojeni pokušaj ambicioznog ministra.

Od 2003. do 2006. Kerim pravi pauzu u diplomatiji. Stupa na mesto predsednika Makedonsko-nemačkog privrednog udruženja, i prihvata se posla generalnog menadžera za jugoistočnu Evropu nemačke medijske grupacije WAZ (VAC),  na čijem se čelu, u međuvremenu, našao njegov stari poznanik i prijatelj, a nekadašnji funkcioner Pakta za stabilnost Bodo Hombah. Kerim ubrzo (2004) postaje i generalni menadžer makedonskog ogranka ove medijske grupe, a zatim i predsednik Upravnog odbora "Politike N i M", čiji je polovični vlasnik VAC.

Poliglota, otac troje dece – od kojih jedan sin radi u "Politici" – čovek koji je pokušao da probleme svog regiona sagleda nesputan "balkanskom kratkovidošću", u jednom je intervjuu (januara 2001, dok je bio ministar spoljnih poslova Makedonije) pored ostalog rekao: "Ovaj region je dugo godina bio hendikepiran nedostatkom vizije, a bez vizije neće postići željeni mir i stabilnost. Dva stuba te naše zajedničke vizije budućnosti u miru i ekonomskom napretku su regionalna saradnja i evropska integracija".