Милион и по без школе

У Србији око 1,5 милиона грађана нема завршену основну школу, а на тржишту радa је око 800.000 незапослених. Велики број одраслих који су стекли додатна знања и вештине немају то и написмено, односно њихови сертификати и дипломе нису признатi. Образовањем одраслих данас се у Србији бави непознат број институција. У петнаестак основних школа за образовање одраслих седе углавном прерасли основци, махом деца ромске националности и ђаци с васпитним проблемима. Одрасли се могу пронаћи у клупама пет центара који се налазе при средњим стручним школама, као и на радничким, народним, отвореним универзитетима и у школама за разне обуке, али је овде образовање практично сведено на програме преквалификације технолошких вишкова.

Све ово требало би да буде регулисано првим законом о образовању одраслих, који ће се у скупштинској процедури наћи у јуну. Јавна расправа је управо завршена, али су они који се баве образовањем одраслих незадовољни нацртом.

Блажо Перовић, председник, и Павле Будинчевић, портпарол Српског удружења институција за образовање одраслих, кажу да су чланови овог Удружења животно заинтересовани да се у ову област уведе ред и да се коначно легализује црно тржиште услуга, али да је овакав нацрт – потпуно неприхватљив.

– Образовање одраслих се своди на стручно образовање, а стручно образовање на обучавање, па добијамо заправо закон о обучавању. Фаворизују се средње школе, а читава мрежа институција остаје у правном вакууму – каже Перовић и додаје да је удружење као социјални партнер потпуно елиминисано у процесу доношења закона. По његовој оцени, главни креатори нацрта су катедарски андрагози, који добро познају теорију, али не и праксу, због чега ћемо добити закон који не одговара реалности и образовним потребама Србије.

Иван Ковачевић, члан Националног савета за стручно образовање и образовање одраслих, који се испред Уније послодаваца бави образовним проблемима, указује на то да је ово копија португалског закона који је мењан најмање три пута и за чије спровођење ЕУ донира огромна средства. Наше просветне власти морале су да се угледају на друге земље у транзицији или на земље са сличном образовном традицијом, сматрају наши саговорници. Иначе, уз Србију, у Европи једино још БиХ нема овај закон.

Ковачевић подсећа и да у Србији не постоји евиденција институција које се баве образовањем одраслих и да само у Београду ради око 1.000 разних агенција за подучавање одраслих, да не говоримо о онима који раде на црно. Он износи и податак да је у последњој деценији само 10 одсто одраслих прошло кроз средње стручне школе, а да су образовање осталих 90 одсто реализовале ваннаставне институције.

– Свуда у свету је образовање одраслих тржишна категорија, а овде нема ни „т” од тржишта, све се ставља у школски систем. У нацрту није дефинисано шта је формално, а шта неформално и информално образовање што доводи у заблуду ко све може да се бави овим послом, није дефинисана доступност изворима финансирања, да се статус акредитоване установе добија јавним конкурсом – наводи Ковачевић.

Међутим, и у Центру за континуирано образовање одраслих при Техничкој школи „Нови Београд” кажу да није све тако сјајно како мисле припадници приватних институција.

– Нацрт је генерално добар, требало је много раније да га добијемо, иако је ово сад под притиском јер је један од услова који тражи ЕУ. Ми смо јако добро опремљени, али због административних тешкоћа тешко можемо да држимо корак са приватним институцијама када излазимо на тендере. Потребни су нам и кадрови, центри функционишу с минималним ресурсима, неопходан нам је и одвојени рачун… Зато држава мора више да се укључи и развије центре како би могли да функционишу сами – каже Самир Хоџић, руководилац једног од пет центара за образовање одраслих колико их има у Србији.

Министарство просвете је у овим центрима који се налазе при средњим техничким школама (и једној прехрамбеној) акредитовало 42 програма, а на Новом Београду су најпопуларнији они који се односе на видео-надзор и расхладне уређаје.

По речима директора школе Веселина Вуковића, овде ће од јесени у сарадњи с Министарством животне средине почети обука за мајсторе за расхладне уређаје у складу са еколошким правилима Европске уније.

– Радимо већ седам година и до сада је кроз наше програме прошло више од 500 полазника, махом из Министарства одбране – објашњава Самир Хоџић и додаје да је око 60 одсто њихових полазника пронашло посао, а неки и у иностранству.

Сандра Гуцијан

-----------------------------------------------------------

Настава углавном пре подне

Иако је „вечерња школа” у јавности уврежен термин за образовање одраслих, Хоџић каже да се настава одржава у договору с полазницима и да је то углавном пре подне. Обука траје два до три месеца, у групи је од осам до 10 људи, а просек година је 45-50. Обуке држе углавном професори из школе, а на крају се добија двојезични сертификат (на српском и енглеском језику) који би по новом закону требало да улази у радну књижицу.