Драже им поделе од уједињења

Од нашег сталног дописника

Подгорица – За само два месеца – две идеје: прва о спајању Црногорске и Дукљанске академије наука и друга о обједињавању канонске Митрополије црногорско-приморске (МЦП) Српске православне цркве са невладином организацијом Црногорска православна црква (НВО ЦПЦ) изазвале су бројна реаговања од Подгорице до Београда и Москве.

Мало је држава у свету које се могу „похвалити” како имају две цркве, две академије, два удружења писаца, четири удружења новинара, два удружења бораца, два удружења пензионера, два синдиката... и све то као израз искрених и вишедеценијских укорењених, не само политичких, већ верских, националнихи културолошких подела.

Ни после референдума који је најжешће поделио Црну Гору није дошло до уједињења многобројних удружења. Удружења, сада регистрована као невладине организације, постоје и даље као симбол разноразних подела, али сада са много мање међусобних нетрпељивости. Веома често прваци партија зависно од политичког менија потежу за оним старим поделама – на „бјелаше” и „зеленаше”, партизане и четнике, „миловце” и „момировце”, „великосрбе” и „сепаратисте”, теразијске Црногорце, а подела на Србе и Црногорце из дана у дан као да бива све израженија...

Поделе нису престале. Наставља се организовање у разне савезе, удружења, клубове... Подељена су чак и риболовна или планинарска друштва, еснафске организације занатлија или музичара.

Нови кабинет Игора Лукшића, преко Министарства за науку, покушао је не само помирити, већ и објединити две академије – Дукљанску академију наука и уметности (ДАНУ), која је створена својевремено као израз нараслог „црногорства” и пандан Црногорској академији наука и уметности (ЦАНУ), „класичној”, државној, националној институцији, често оптуживаној да није довољно „монтенегринска”.

„Нигде у свету национална институција не удружује се са невладином организацијом”, одмах је на неуспех осудио такву идеју и покушај председник ЦАНУ академик Момир Ђуровић, након што је исто саопштио министарки науке Сањи Влаховић.

И најава бившег премијера и председника Демократске партије социјалиста Мила Ђукановића о обједињавању православне цркве у Црној Гори жестоко је критикована од МЦП, Московског патријархата Руске православне цркве, али и од НВО ЦПЦ.

По много чему Црна Гора је јединствена у свету – са мање од 700.000 становника, има безмало 500 „академика”, више од 2.000 писаца, око 2.500 новинара, на стотине сликара, музичара, естрадних уметника, политичара и других „јавних личности”. Бројно је свештенство Митрополије црногорско-приморске, за разлику од малог броја свештеника у НВО ЦПЦ.

Без обзира на мали број верника и још мањи број свештенства ЦПЦ, председник Демократске партије социјалиста (ДПС) и бивши премијер Мило Ђукановић је понудио обједињавање „православне цркве у Црној Гори у самосталну организациону целину” и такав наум записао у документима које треба да усвоји конгрес ДПС-а.

Понуду о једној цркви коју би организовала ДПС Митрополија црногорско-приморска је истог дана одбила и поручила да „уједињење треба да иницирају верници, а не странке, те се политичко уплитање у верска питања не сме дозволити”.

И Академија, за коју се још каже да је државна, не жели под свој кров академике из НВО Црногорска академија наука и уметности, чији су чланови деценијама желели да их приме у ЦАНУ. Једина канонски призната Митрополија црногорско-приморска такође не жели никакве контакте са НВО ЦПЦ.