Хоће да их свет призна

МОСКВА – У Јужној Осетији јуче су становници бирали председника те непризнате републике и, други пут од отцепљења од Грузије, изјашњавали се о независности.
Гласало се на 78 бирачких места у самој области и на још шест биралишта у суседној руској републици, Северној Осетији, где живи око 20.000 Јужноосетина са избегличким статусом.
Бирачи на референдуму одговарали су на питање да ли су сагласни да република Јужна Осетија сачува свој садашњи статус независне државе и буде призната од међународне заједнице.

Према изборним правилима, за успех је потребно да гласа више од 50 одсто уписаних бирача.

Очекујући "провокације са грузијске стране", снаге безбедности су током целог дана биле у приправности и појачали мере, нарочито на изборним местима.

Пошто је председник непризнате републике Едуард Какојти тврдио да је Грузија убацила неколико диверзантских група, на територији Јужне Осетије уведено је и ограничење јавног саобраћаја.

У суботу, дан уочи гласања, у јавности се појавио бивши министар полиције и председник Врховног суда Јужне Осетије Алан Парастајев који је изјавио да је по налогу специјалних служби и руководства Грузије требало да пронађе некога ко би убио актуелног председника Едуарда Какојтија, за шта је Грузија издвојила 220.000 долара.

У Тбилисију је то демантовано и окарактерисано као потпуна измишљотина са циљем да се у јавност унесе забуна и баци сенка на грузијске власти.

Какојти је имао три противкандидата – помоћника председника владе Олега Габодзеа, председника области Ћинвали Инала Пухајева и члана мешовите контролне комисије за решавање грузијско-јужноосетијског конфликта Леонида Тибилова.

Приликом гласања, Какојти је рекао да становништво жели да потврди резултате референдума одржаног пре 14 година. "Резултати референдума биће признати и Јужна Осетија као држава ће бити призната. Међународна пракса већ се суочавала са мноштвом примера када државе дуго нису признаване, а на крају су признате", рекао је он.

Грузија изборе и референдум сматра нелегитимним и сепаратистичким и истиче да ће продубити неповерење страна у конфликту.

У грузијским енклавама у Јужној Осетији спроведени су истовремено "алтернативни избори", за које Ћинвали тврди да су организовани у Тбилисију.

Амерички Стејт департмент је осудио одржавање референдума, позивајући Тбилиси и Ћинвали да "у директним преговорима пронађу мирно решење које би дефинисало статус Јужне Осетије у оквиру међународно признатих граница Грузије и које би обезбедило Јужној Осетији значајну аутономију у оквиру јединствене Грузије".

Противљење НАТО-а одржавању референдума изрекао је генерални секретар Алијансе Јап де Хоп Схефер, наводећи да је једини циљ његовог одржавања повећавање напетости у региону Јужног Кавказа.

Русија, међутим, сматра да је одржавање референдума изазвано све већим притиском на републику и, "без обзира на то да ли ће резултати референдума у Јужној Осетији бити међународно признати, они ће у сваком случају бити индикатор расположења и става јужноосетијског становништва, што је неопходно уважавати у реалној политици".

У Јужној Осетији су од проглашења независности 1990, пет пута до сада одржавани парламентарни избори, два пута председнички, као и два референдума – о независности 1992. и о новом уставу 2000. године.

После распада Совјетског Савеза, 19. јануара 1992. године спроведен је референдум на којем је скоро 100 одсто становника гласало за уједињење Јужне и Северне Осетије, руске републике са којом се граничи, као и за присаједињење Русији.

Први прелиминарни резултати очекују се данас, а према писању руских медија, изборима су присуствовали посматрачи из Пољске, Немачке, Венецуеле, Швајцарске, Летоније, Јордана, Француске, Молдавије, као и из непризнатих република Придњестровља, Абхазије, Нагорно Карабаха.

Руски медији наводе да су у Ћинвали допутовали и посматрачи са Косова и Метохије, не прецизирајући које организације представљају. (Танјуг)

-----------------------------------------------------------

Подстрек сепаратистима

Од нашег сталног дописника
ЉУБЉАНА, 12. новембра – Многобројни аналитичари са Истока, посебно поводом референдума о независности у Јужној Осетији, све више повезују косовско питање са другим "замрзнутим конфликтима" на подручју некадашњег Совјетског Савеза.

Познати експерт из Азербејџана, директор Центра за истраживање мира, демократије и културе из Бакуа Рауф Рајабов, у изјави за лист "Регнум" упозорава да би Косово могло да послужи као "преседан за Нагорно Карабах", иако те две ситуације "није могуће механички поредити".

Аспирације јерменских политичких елита у суштини се не разликују од политичких аспирација Албанаца с Космета, тврди Рајабов. Јерменски политичари желе да успоставе "велику Јерменију", од мора до мора, онако како албански жуде за "великом Албанијом". И јерменску и албанску елиту подржавају добро организоване и велике дијаспоре у Европи и САД. Свеједно је немогуће на миран начин успоставити једнонационалну државу на подручју Кавказа, јер било које етничко чишћење доноси нове оружане конфликте, непријатељство и територијалне спорове, закључује Рајабов.

На питање како би "пример Косова" могао да утиче на случај Нагорно Карабаха, Рауф Рајабов упозорава да би "признање Косова представљало кршење Повеље Уједињених нација" и као преседан могло да постане путоказ за "турску републику северни Кипар, западну Македонију с албанском већином, Корзику у Француској, Баскију и Каталонију у Шпанији, Северну Ирску (Британија), Јужну Осетију и Абхазију (Грузија), Придњестровље (Молдавија), Чеченију (Русија), Тајван и Тибет (Кина)". Зато би "косовски сценарио", чији би резултат могао да буде "условна независност", морао прво да тражи потврду Савета безбедности УН.

Рајабов истиче показатеље према којима се на Косову у овом тренутку крше сви од осам темељних принципа – од неделовања демократских институција, преко непостојеће слободе кретања, до повреде права власништва која припадају Београду. Стога референдум у Нагорно Карабаху, као и на Косову, не може да реши ништа, указује Рајабов, јер се ту ради тек о "пребројавању глава", пошто, по правилу, 99,9 одсто припадника неког народа подржава национални покрет и његову политику. Што се тиче "права на самоопредељење", Рајабов подсећа да је међународно право веома доследно у вези с тим питањем, јер сви документи УН недвосмислено одбацују било какву промену граница и територијалног интегритета постојећих држава. Међународна заједница је после 1960. године признавала "самоопредељење" само у смислу деколонизације, односно као право на независност. Отуда се "промена границе не може постићи без пристанка државе о чијој се граници ради", јер би одбацивање тог принципа вратило "хаос и сталне конфликте" у међународну заједницу.