Књижаре на издисају

Зрењанин – Књижарство се гаси, поручују зрењанински књижари наглашавајући да је стање у овој бранши до те мере алармантно да јој више готово нема спаса. Они наводе низ разлога, а једино што би могло да им врати наду јесте другачији третман државе и локалне самоуправе.

У највећем банатском граду донедавно је било шест специјализованих продавница књига па је локални лист „Зрењанин“ констатовао да је овде ствар нешто боља, будући да у градовима са око стотину хиљада становника књижара одавно више нема.

Подаци говоре да је промет у области књижарства за годину дана пао за чак 85 одсто и ту се плаћа данак рецесији. Ваља споменути и погоршан положај књиге као штампаног производа у односу на њене садржаје који се нуде у електронским издањима, где су највећа конкуренција нелегална, односно пиратска издања. Изражава се бојазан да би Србија ту мога да тек осети последице, јер смо још у просеку лоше информатички образовани и због немаштине не пратимо технолошки развој.

Ненад Шапоња, власник афирмисане зрењанинске куће „Агора“ чији писци се сваке године ките нашим најугледнијим књижевним наградама, има велико искуство па у књижари нуди књигу као робу.

– Да није издаваштва преко кога нудимо књиге у преко стотину места у Србији, сигурно бисмо затворили и књижару у Зрењанину. Ту треба додати и да сам власник тог пословног простора, јер се закуп не би покрио – каже Шапоња за „Политику“ илуструјући стање у књижарству. Према његовим речима, продавнице књига су прве на удару општег сиромаштва.

– Како можемо да очекујемо да се траже књиге када код нас ради само 1,7 од 7,5 милиона становника, а у Немачкој је запослено више од пола становништва. Књижарство је врло важно поље културе и држава би морала да му помогне у егзистенцији. Сви знамо да нема довољно пара, али их треба боље усмерити. Тамо где су најпотребније, а у овом случају мислим на опстанак културе. У Француској већ дуго, а у Русији однедавно, воде се велике кампање како би се млади вратили књизи – вели Шапоња.

Поред „више силе”, на коју се тешко може утицати, Слађан Јанчић, власник књижаре „Театар“, указује нам и на појаве које штете књижарима, а које би се могле исправити.

– Код нас не постоји толико прокламована јединствена цена књиге што даје предност већим издавачким кућама које имају властиту продају и објекте па одмах нуде попуст од 20 процената, а ми мали књижари то не можемо да издржимо. Наравно, нас потискује и трафикантска продаја књига с енормним тиражима, а највећи непријатељ нас који смо у систему ПДВ је шаторска продаја у којој путујући продавци књига нуде робу на тезгама без плаћања обавеза и по ниским ценама и ми такву конкуренцију не можемо да издржимо јер имамо трошкове – жали се Јанчић.

Он прозива и јавне установе које продају књиге.

– Најчешће се тим баве библиотеке, које су на буџету и имају свој простор и раднике које држава или локална самоуправа плаћају за друге послове. Они продају књиге без посебних трошкова па могу да их нуде по далеко нижим ценама – каже Јанчић.

Ђ. Ђукић