Напуштени љубимци прилика за лов у мутном

Нови Сад – Алијанса за заштиту природе, права животиња и права људи ЕПАР-ОИПА Србија затражила је од ветеринарске и грађевинске инспекције да наложе рушење објекта на градској депонији у Новом Саду који служи за привремени смештај напуштених паса и мачака. Објекат не поседује грађевинску дозволу, а налази се на простору који угрожава здравље животиња, али и људи који тамо радe.

Упркос томе што је у Србији још 2005. године укинут правилник о физичком уништавању напушених животиња, а одлуку потврдио Уставни суд, пси и мачке ухваћени на подручју Новог Сада донедавно су убијани. У алијанси тврде да град нема адекватно решење за овај проблем, иако би се све могло променити набоље доследнијом применом закона.

– Садашњи објекат, којим управља ЈКП „Чистоћа“, мора бити затворен, јер је подигнут изван грађевинске зоне и не може задовољити техничке и ветеринарско-санитарне услове. Kо је и због чега дозволио да се овде већ шест година животиње затварају у неколико кавеза, раније држе по три дана и убијају, а сада стерилишу и пуштају поново на улице – каже прим. др Славица Мазак-Бешлић.

Она истиче да је за објекат, који ради као шинтерница од 2005. године са привременом употребном дозволом у трајању од пет година, ЈКП „Чистоћа“ поднела само захтев за локацијску дозволу, а који није позитивно решен.

– На два наша захтева грађевинска инспекција се оглушила, а видећемо шта ће бити са налогом покрајинског инспектора. Не видим зашто неком не одговара да се ова област утврди по закону, осим ако није у питању нетранспарентно трошење буџетских средстава. У Новом Саду, кажу, годишње се ухвати од 2.000 до 3.000 луталица, чије затварање, храњење и убијање, а сада стерилисање и те како кошта. А како проверити колико је заиста утрошено – пита се докторка Мазак-Бешлић.

Притиснути кривичним пријавама удружења и активиста, у Новом Саду су одскора престали са убијањем напуштених животиња, и прешли на такозвани београдски модел „ухвати, стерилиши и пусти“. Пси и мачке поново завршавају на улицама, што по мишљењу наше саговорнице додатно компликује проблем, јер су грађани небезбедни.

– Обештећења због уједа паса луталица коштала су прошле године новосадски буџет више десетина милиона динара. Међутим, доследном применом законске регулативе, градска каса се не би празнила него би се пунила. За власнике чији љубимци нису чиповани прописане су ригорозне казне, а такође се санкционише и напуштање животиња. Инспекција и комунална полиција треба да крену од врата до врата, па да видимо ко ће се усудити да не чипује пса, или га после пусти на улицу – објашњава др Славица Мазак-Бешлић.

Мирољуб Мијушковић

-----------------------------------------------------------

Градиће се нови азил

Локална самоуправа у Новом Саду, после преговора који су трајали годину дана, споразумела се са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде да се граду уступи парцела у радној зони Север 4 за изградњу званичног азила за псе. Град је добио један хектар, уз обавезу да из буџета плати накнаду за превођење из пољопривредног у грађевинско земљиште, а најављено је да би објекти требало да буду готови ове јесени.