Посета рођаку опчинила Ирце

Специјално за „Политику”

Дaблин – „Моје име је Барак Обама. Потичем од монеголских Обама!” Овако је гласио почетак обраћања 44. америчког председника окупљеним грађанима Ирске на дупке пуном Колеџ грину, у самом центру Даблина, а овације које је добио после тога биће сасвим сигурно уписане у историју ове мале земље.

У своју прву посету Републици Ирској, Обама је, у пратњи прве даме Мишел, стигао незванично. Као рођак Хенрија Хилија из Монегола, како је сам признао.

До пре неколико месеци за месташце Монегол чак ни многи Ирци не би знали да вам кажу где се налази. Онда су новинари широм света похрлили у овај градић како би упознали рођака најмоћнијег човека на свету.

„Хенрија Осмог“, како је господина Хилија пред више од сто хиљада људи у Даблину назвао Обама након што су закључили да су осмо рођачко колено.

Срели су се у рано послеподне у главној монеголској улици.

Сатима пре историјског рођачког загрљаја читаво становништво Монегола, њих тачно 298, стајало је на ветру који је достизао брзину и више од 100 км на сат и пљуску какав се не памти чак ни у Ирској. Чекали су тренутак који никада неће заборавити док су живи – да им у госте дође председник Америке.

Пре тога сви су морали да напусте главну улицу и да поново уђу кроз специјално направљен улаз како би се последњи пут проверила безбедност. Снајперисти на крововима околних кућа, те два прстена „зоне без људи” око града, што је било успостављено још 72 сата пре Обаминог доласка, били су слика Монегола која ће обићи свет из пера стотинка новинара. Са аутопута М-7 који спаја Даблин са Лимериком није било могуће изаћи да би се дошло до града, што је додатно одавало слику градића-тврђаве.

Иако је већ небројено пута речено, није на одмет још једном поменути Фалмота Кернија, далеког рођака по мајци – аскурђела, који је крајем 19. века био један међу многим Ирцима који су у Америци нашли спас од кромпирове златице која је становништво Ирске свела на 30 одсто дотадашње популације. Обућарев рођак ће неких 150 година касније постати 44. председник САД, а Монегол ће барем на један дан бити светска престоница.

Дан после „обамоманије” ирска јавност је једногласна у оцени да је ово била највеличанственија од свих посета америчких председника. Разлог томе јесте управо у чињеници да је Обама барем на тренутак покушао да се покаже „човеком” иако је био у оделу председника најмоћније светске суперсиле. Новинари су после посете коментарисали да се Обама сигурно досад никада није толико пута пољубио нити изгрлио колико је то учинио у тој забити у централној Ирској. Чак је попио пуну пинту (0,568 литара) „гиниса”, у локалном „Хејз пабу”. Само због уваженог госта, Гинисова пивница је послала техничког изасланика који је одао тајну власницима паба како заправо треба да изгледа то пиво с којим ће Обама наздравити свој први долазак у отаџбину.

Касније, своју неформалност исказао је и у Даблину где се после говора спустио међу оних сто хиљада срећника који су више од десет сати раније стали испред полицијских кордона како би заузели ВИП позиције.

Када је Обама узео мобилни телефон из руку једне девојчице и проћаскао са њеном мајком, чини се да је отопио срца и најтврђих Ираца, ако таквих уопште и има када је он у питању.

Обраћајући се ирској нацији, Обама није користио шаблонски говор, није имао папир испред себе, и чини се као да је причао нешто што му је на срцу. Величајући ирску нацију, добијао је вишеминутне овације.

Нема сумње да је посета Обаме избацила Ирску из тежишта и да ће се још дуго препричавати све што је пратило његов боравак у овој, како се сам изразио, „малој земљи са велики достигнућима”.

Репортер „Политике“ који се нашао на лицу места у Даблину сведочи о великом броју туриста који су само због Обаме дошли у ирску престоницу. Ако је према проценама на скупу било сто хиљада људи, око скупа их је било барем три пута више. Свуда су се продавали сувенири са ликом Обаме и симболима Ирске. Све продавнице и фирме су јуче радиле до три по подне, а према подацима националне телевизије РТЕ директан пренос Обаминог говора на Колеџ грину био је убедљиво најгледанији програм у историји ирске телевизије.

Александар Стошић