Мере против дејства лобиста у Бриселу

„С обзиром на то да је држава схватила да је лобирање у Европском парламенту посебно осетљиво у овом моменту европских интеграција, држава ће предузети неопходне мере да неутралише дејство лоби група против интереса државе”, речено је јуче за „Политику” у Министарству животне средине, рударства и просторног планирања поводом прексиноћне емисије Б 92 „Инсајдер”. У тој емисији бизнисмен Милан Беко је потврдио да је ангажовао лобистичку агенцију да заступа његове интересе у седишту Европске уније у Бриселу и да та агенција покушава да докаже да је закон који прописује конверзију земљишта у Србији неуставан.

„Од стране ’Луке Београд’ унајмљена је бриселска фирма ’Албер и Гејгер’, да обори цео Закон о планирању и изградњи, који је донет 2009. због одредбе о конверзији земљишта, која подразумева да ’Лука Београд’ треба да плати накнаду држави, уколико жели да право коришћења земљишта преведе у право свoјине. Намера је да се цео закон прикаже као антиевропски и као закон који угрожава стране инвестиције у Србији”, објашњено нам је у поменутом министарству.

Ана Трбовић, са Факултета за финансије, економију и администрацију, која је у време владе Зорана Ђинђића била на челу владине канцеларије за придруживање, каже да се на прву лопту не може рећи да Беко ради против Србије. „Може бити да ради за Србију. Ми као грађани желимо да наши закони буду у складу са Уставом”, истиче она и додаје да је најнормалније да су фирмама примарни њихови интереси. „Држава се брине о државном интересу, они се брину о свом интересу. Оно што држава треба да обезбеди јесте систем. Ако тај систем није у складу са Уставом, онда фирме имају право да користе сва средства која су им на располагању и да то докажу”.

Објашњавајући позадину поступка лобирања, она каже да то значи „некога аргументима натерати да обрати пажњу на неко питање које можда раније није било у врху приоритета, како би се то питање, на пример, уврстило као један од европских приоритета за Србију”.

И Владимир Тодорић, из Центра за нову политику, сматра да Беко има право да лобира у ЕУ, уколико сматра да је одредба о конверзији неуставна. Беко, такође, може да лобира, каже Тодорић, и уколико сматра да се закон према њему спроводи другачије него према осталима.

„Неће се ЕУ, односно ЕК негативно изразити према нашем закону који је био предмет коментара уколико је усаглашен са европским актима. Тада  ниједно лобирање не би могло да да резултат. Ако закон није усаглашен са европским стандардима, онда и заслужује критику”, мишљење је Жељка Ивањија, посланика из Г 17 плус, који је радио на припреми овдашњег закона о лобирању.

Наш јучерашњи покушај да сазнамо има ли још примера да су овдашње фирме у Бриселу лобирале „против Србије” није био много успешан. Помињу се у главном само два таква случаја. Први је, кажу упућени, потекао из „Делте”, а други од Богољуба Карића. Ивањи, рецимо, наводи да је чуо „да је Карић, како би се приказао жртвом у Србији, радио на лобирању у ЕУ за своју ствар, али да у томе није имао успеха”.

Треба разликовати допуштено од недопуштеног лобирања. Допуштено је оно када су лобисти регистровани, када се зна зашто раде нешто што раде. „А, када се нешто ради тајно, преко појединаца, уз неке сумњиве контакте, то онда није легално”, каже Тодорић и подсећа да у ЕУ и САД постоје веома стриктни закони који се односе на ову област.

На питање да ли се барем оквирно зна колико је фирми из Србије ангажовало своје заступнике у Бриселу, Ана Трбовић одговара негативно. „Оне не морају то јавно да објаве, али, вероватно је реч о онима који су умрежени кроз мултинационалне организације и фондове”.

Од Радмиле Миливојевић, специјалне саветнице председника Привредне коморе Србије, сазнали смо да комора, још од 2005. године има своје представништво које је у регистру лобиста при Европској комисији. Свакако да је интерес земље да што више домаћих компанија користи ово представништво. Хрватска комора купила је у Бриселу чак и кућу како би што озбиљније обављала лобистички посао у своју корист.

Биљана Чпајак