О старијима се мало брине

„Старији суграђани извесну предност дају мањим и познатим продавницама, где знају људе и могу да очекују љубазну реч и коректан однос. Пијаца несумњиво, поготово за жене као главне снабдеваче, остаје бојно поље на коме оне одмеравају своју сналажљивост, способност погађања, умешност да за мало новца кући донесу поврће и воће и добар сир од познатог продавца. Али, проблем је како се изборити са тарифама за кабловску телевизију, са рачунима за струју, ТВ претплату”, каже др Милош Немањић, председник Геронтолошког друштва Србије.

Да ли се у Србији довољно поштују права старијих као потрошача и да ли их закон посебно штити?

Имајући у виду да је септембра 2006. године усвојена национална стратегија о старењу 2006-2015, да је Закон о заштити потрошача донет 12. 10. 2010. године и да инсистира на идентитету потрошача као најширем, да је фебруара ове године конституисан Савет за питања старења и старости Владе Републике Србије у новом саставу, чији је председник министар Расим Љајић, потпредседник председник Геронтолошког друштва Србије,а секретар др Лидија Козарчанин, национални повереник за питања старости у Србији, да је у Препорукама са Осмог националног геронтолошког конгреса са међународним учешћем (21-23. 5. 2010) посебно апострофирана потреба да локална самоуправа, у складу са Законом о заштити потрошача, обезбеди разноврсне олакшице старијим особама у коришћењу јавног превоза и плаћању комуналних услуга, рекло би се да је ситуација задовољавајућа. У пракси, далеко је од задовољавајуће и то је оно што захтева акцију. Београд у погледу олакшица за старије суграђане несумњиво предњачи, али Београд није цела Србија.

Како бисте представили једно просечно старије лице у улози потрошача (да ли је та особа материјално осиромашена, да ли може да приуштиборавак у бањи, на мору...)

Тешко је дати профил просечног потрошача. На жалост, ваља имати на уму да је у Србији око 700.000 сиромашних грађана, међу којима је највише управо из ове категорије. Прибојавам се да се највећи број старијих суграђана лишава много тога, летовања и бања свакако, али и многих других задовољстава, изласка у ресторан са пријатељима, куповине квалитетније робе и да своје буџете с великим напором, захваљујући женама као добрим планерима, усклађују са све скупљим пре свега животним намирницама, али и са све вишим ценама комуналних услуга... Мислим да је најтежа ситуација за оне који морају да купују више лекова који се не налазе на позитивној листи.

Које су најчешће жалбе вашем центру и шта мучи данас старије из угла

купца?

Геронтолошко друштво Србије (1973), као стручно-научно и социјално-хуманитарно удружење није адреса на коју се упућују жалбе на повреде права потрошача, али наш целокупан вишедеценијски рад, преко конгреса, стручних скупова, округлих столова, публицистичке делатности (Друштво од 1993. године издаје часопис Геронтологија) има довољно сазнања да права старијих суграђана у целини нису довољно заштићена, посебно као потрошача.

Каква су светска искуства и да ли се може рећи да су старији у нашем друштву потиснути на маргину?

Што се тиче светских искустава и третмана старијих суграђана у нашем друштву, ситуација је донекле амбивалентна. Човечанство се, после прве Резолуције коју су Уједињене нације усвојиле 1971. године, а која управо истиче питања старења и старости светског становништва, све више освешћује пред том новом цивилизацијском појавом. Јачање права старијих људи – за Конвенцију Уједињених нација, најновији је одговор на изазов старења, које УН називају великим успехом човечанства, уз констатацију да то истовремено све владе земаља света ставља пред озбиљне задатке. Од Конвенције се очекује да подржи борбу против „ејџизма” и старосне дискриминације, да допринесе промени живота људи, утврђивању и побољшању одговорности и, најзад, да усмери доношење одговарајућих прописа, односно да трасира политику у овој области. Томе се придружује и глобална акција, којој се придружила и Србија преко своје мреже Хуманас,под слоганом Стари захтевају акцију. Све ово, наравно, праћено је и одговарајућим акцијама на националном плану. Међутим, отворено треба рећи да су грађани животног доба, које се еуфемистички назива трећим, још у великој мери маргинализовани.

------------------------------------------------------------------ 

У Србији 1.334.556 пензионера

Србија, са укупно 7.306.677 становника, почетком 2010. године и са 1.250.818 (17,1 %) старијих од 65 година спада међу пет или шест земаља са најстаријим становништвом. Знатно је више жена у овом животном добу – 723.370 него мушкараца – 527.448. Посматрамо ли Београд као најмногољуднији град у земљи, видећемо да је у њему укупно 262.727 (16,1 %) житеља старијих од 65 година,с тим што је и овде знатна превага жена 153.335 над мушкарцима – 109.402. Од укупно 1.334.556 пензионера (према званичном податку Републичког фонда ПИО од 27.08.2010), старосних пензионера је 693.495 са просечном пензијом од 25.170 динара, инвалидских пензионера 326.747 са просечном пензијом од 20.021 динаром и породичних пензионера 314.316 са просечном пензијом од 16.014 динара.

ПОЗИВ ЧИТАОЦИМА: Позивамо све старије читаоце који имају неки потрошачки проблем или желе да у њихово име истражимо неку тему, да пишу на адресу наше редкације – Политика, Македонска 29, 11000 Београд (са напоменом за Потрошач) или на и мејл potrosac@politika.rs