O starijima se malo brine

„Stariji sugrađani izvesnu prednost daju manjim i poznatim prodavnicama, gde znaju ljude i mogu da očekuju ljubaznu reč i korektan odnos. Pijaca nesumnjivo, pogotovo za žene kao glavne snabdevače, ostaje bojno polje na kome one odmeravaju svoju snalažljivost, sposobnost pogađanja, umešnost da za malo novca kući donesu povrće i voće i dobar sir od poznatog prodavca. Ali, problem je kako se izboriti sa tarifama za kablovsku televiziju, sa računima za struju, TV pretplatu”, kaže dr Miloš Nemanjić, predsednik Gerontološkog društva Srbije.

Da li se u Srbiji dovoljno poštuju prava starijih kao potrošača i da li ih zakon posebno štiti?

Imajući u vidu da je septembra 2006. godine usvojena nacionalna strategija o starenju 2006-2015, da je Zakon o zaštiti potrošača donet 12. 10. 2010. godine i da insistira na identitetu potrošača kao najširem, da je februara ove godine konstituisan Savet za pitanja starenja i starosti Vlade Republike Srbije u novom sastavu, čiji je predsednik ministar Rasim Ljajić, potpredsednik predsednik Gerontološkog društva Srbije,a sekretar dr Lidija Kozarčanin, nacionalni poverenik za pitanja starosti u Srbiji, da je u Preporukama sa Osmog nacionalnog gerontološkog kongresa sa međunarodnim učešćem (21-23. 5. 2010) posebno apostrofirana potreba da lokalna samouprava, u skladu sa Zakonom o zaštiti potrošača, obezbedi raznovrsne olakšice starijim osobama u korišćenju javnog prevoza i plaćanju komunalnih usluga, reklo bi se da je situacija zadovoljavajuća. U praksi, daleko je od zadovoljavajuće i to je ono što zahteva akciju. Beograd u pogledu olakšica za starije sugrađane nesumnjivo prednjači, ali Beograd nije cela Srbija.

Kako biste predstavili jedno prosečno starije lice u ulozi potrošača (da li je ta osoba materijalno osiromašena, da li može da priuštiboravak u banji, na moru...)

Teško je dati profil prosečnog potrošača. Na žalost, valja imati na umu da je u Srbiji oko 700.000 siromašnih građana, među kojima je najviše upravo iz ove kategorije. Pribojavam se da se najveći broj starijih sugrađana lišava mnogo toga, letovanja i banja svakako, ali i mnogih drugih zadovoljstava, izlaska u restoran sa prijateljima, kupovine kvalitetnije robe i da svoje budžete s velikim naporom, zahvaljujući ženama kao dobrim planerima, usklađuju sa sve skupljim pre svega životnim namirnicama, ali i sa sve višim cenama komunalnih usluga... Mislim da je najteža situacija za one koji moraju da kupuju više lekova koji se ne nalaze na pozitivnoj listi.

Koje su najčešće žalbe vašem centru i šta muči danas starije iz ugla

kupca?

Gerontološko društvo Srbije (1973), kao stručno-naučno i socijalno-humanitarno udruženje nije adresa na koju se upućuju žalbe na povrede prava potrošača, ali naš celokupan višedecenijski rad, preko kongresa, stručnih skupova, okruglih stolova, publicističke delatnosti (Društvo od 1993. godine izdaje časopis Gerontologija) ima dovoljno saznanja da prava starijih sugrađana u celini nisu dovoljno zaštićena, posebno kao potrošača.

Kakva su svetska iskustva i da li se može reći da su stariji u našem društvu potisnuti na marginu?

Što se tiče svetskih iskustava i tretmana starijih sugrađana u našem društvu, situacija je donekle ambivalentna. Čovečanstvo se, posle prve Rezolucije koju su Ujedinjene nacije usvojile 1971. godine, a koja upravo ističe pitanja starenja i starosti svetskog stanovništva, sve više osvešćuje pred tom novom civilizacijskom pojavom. Jačanje prava starijih ljudi – za Konvenciju Ujedinjenih nacija, najnoviji je odgovor na izazov starenja, koje UN nazivaju velikim uspehom čovečanstva, uz konstataciju da to istovremeno sve vlade zemalja sveta stavlja pred ozbiljne zadatke. Od Konvencije se očekuje da podrži borbu protiv „ejdžizma” i starosne diskriminacije, da doprinese promeni života ljudi, utvrđivanju i poboljšanju odgovornosti i, najzad, da usmeri donošenje odgovarajućih propisa, odnosno da trasira politiku u ovoj oblasti. Tome se pridružuje i globalna akcija, kojoj se pridružila i Srbija preko svoje mreže Humanas,pod sloganom Stari zahtevaju akciju. Sve ovo, naravno, praćeno je i odgovarajućim akcijama na nacionalnom planu. Međutim, otvoreno treba reći da su građani životnog doba, koje se eufemistički naziva trećim, još u velikoj meri marginalizovani.

------------------------------------------------------------------ 

U Srbiji 1.334.556 penzionera

Srbija, sa ukupno 7.306.677 stanovnika, početkom 2010. godine i sa 1.250.818 (17,1 %) starijih od 65 godina spada među pet ili šest zemalja sa najstarijim stanovništvom. Znatno je više žena u ovom životnom dobu – 723.370 nego muškaraca – 527.448. Posmatramo li Beograd kao najmnogoljudniji grad u zemlji, videćemo da je u njemu ukupno 262.727 (16,1 %) žitelja starijih od 65 godina,s tim što je i ovde znatna prevaga žena 153.335 nad muškarcima – 109.402. Od ukupno 1.334.556 penzionera (prema zvaničnom podatku Republičkog fonda PIO od 27.08.2010), starosnih penzionera je 693.495 sa prosečnom penzijom od 25.170 dinara, invalidskih penzionera 326.747 sa prosečnom penzijom od 20.021 dinarom i porodičnih penzionera 314.316 sa prosečnom penzijom od 16.014 dinara.

POZIV ČITAOCIMA: Pozivamo sve starije čitaoce koji imaju neki potrošački problem ili žele da u njihovo ime istražimo neku temu, da pišu na adresu naše redkacije – Politika, Makedonska 29, 11000 Beograd (sa napomenom za Potrošač) ili na i mejl potrosac@politika.rs