Нова Мала антанта

Да ли је дошло време фрагментације НАТО-а? Је ли Либија и војна интервенција алијансе у тој земљи изазвала појаву нове заједничке „Борбене групе” Пољске, Чешке, Словачке и Мађарске? Наиме, те државе Вишеградске групе најавиле су 12. маја ове године оснивање „Борбене групе” под командом Пољске, а нове снаге требало би да започну сталне заједничке војне вежбе од 2013. године, док би пуни оперативни ниво требало да достигну до 2016. Замишљене су као независне снаге, али ће почетак заједничких војних вежби ипак бити под покровитељством снага НАТО-а за брзи одговор.

Због чега су се државе Вишеградске групе одлучиле на овај нови војни корак? Зар им није довољно чланство у НАТО-у? После распада Совјетског Савеза и Варшавског уговора дошло је до еволуције стратешке позиције за све те четири земље. Код њих је био присутан страх од повратка империјалне моћи и интереса нове Русије, гледали су у ЕУ као у економску и политичку будућност, а у НАТО и САД као у чуваре својих највећих националних и стратешких интереса.

Но, после одласка са власти Бориса Јељцина у Русији је дошло до радикалних промена и Русија не жели да изгуби статус светске суперсиле. Она јасно дефинише своје интересе у постсовјетском простору што изазива бојазан код некадашњих савезника из бившег Варшавског уговора.

Рат Русије против Грузије у августу 2008. године и немоћ НАТО-а да на било који начин реагује додатно су узнемирили Вишеградску групу. Затим је стигла светска економска криза, па случај Грчке унутар ЕУ, шпекулације и неизвесности око евра, нејасна улога НАТО-а изван Европе, рат у Либији и неслагање између Париза и Берлина око тог сукоба, па још и обећање САД да ће за евентуалну одбрану Пољске од напада издвојити једну бригаду америчке војске.

Све је то навело стратеге и политичаре у државама Вишеградске групе да констатују како не постоји јасно изражена воља нити консензус да „сви бране свакога” у неком могућем рату, заправо, да постоји генерална слабост у том погледу. У Варшави посебно подозриво гледају на немачко-руско политичко и економско приближавање, на немачке инвестиције у Русији и на енергетску зависност Немачке од Русије. У том контексту многи у Пољској тврде да је дошло и до релативизације односа Немачке и с НАТО-ом и с ЕУ. Пољаци кажу да, историјски гледано, када год су се Немци и Руси договарали то за Пољаке није било добро и зато морају да буду на опрезу.

Пољска је највећа земља Вишеградске групе, а у јулу Пољска преузима и председавање ЕУ на шест месеци. Наравно, земље Вишеградске групе оснивајући нове војне заједничке снаге не иду аутоматски на војну конфронтацију с Русијом, али желе да спремно дочекају сваку могућу будућу ситуацију. „Борбена група” Вишеградске групе јесте подсавез унутар савеза НАТО-а, колико ће бити независна – то је за дискусију. Вероватно неће бити независна, јер је и НАТО војно зависан од САД.

Ово је, несумњиво, милитаризација Вишеградске групе, но Пољаци спомињу како је Јозеф Пилсудски после Првог светског рата предложио војни савез од Балтика до Црног мора који би обухватио Финску, Пољску, Чехословачку, Мађарску, Југославију, Румунију и Бугарску. У Европи после Првог светског рата имали смо Малу антанту и знамо како је завршила. На Балкану смо после Другог светског рата имали Балкански пакт. Знамо како је завршио. 

Нова „Борбена група” последица је одређених стратешких промена у Европи и шире. Нова безбедносна архитектура старог континента тек је у повоју. Тренд даљег похода НАТО-а на исток је заустављен, Украјина неће у НАТО. Зато је Вишеградска група и понудила Украјини да уђе у „Борбену групу”. Је ли та нова војна заједница више подсавез за оне који оклевају да уђу у НАТО, или је реална снага за заштиту виталних националних интереса држава Вишеградске групе?