Ради глобално, размишљај локално

Све већи број мојих колега предузетника и домаћих инвеститора одлучује се за инвестирање, односно покретање производње или једног њеног дела у земљама Далеког истока или у регијама где је јефтинија радна снага, а административни проблеми мањи.

Међутим, већина њих није спремна за такав вид пословног процеса где је донедавно важило неписано правило – ради локално а размишљај глобално. Сада се ситуација променила: једноставно, мора се радити глобално а размишљати локално. Тамо где се покреће производња, било да је Далеки исток у питању или неке друге земље, правила постају јасна – прилагоди се тамошњим пословним правилима, размишљај "у гостима", а ради глобално.

То је доста тешко када се зна да свака земља (друштво) има своје принципе пословања, различиту културу, размишљање и, понегде, рецимо у Словенији, врло јаку ултрапатриотску владу. За наше предузетнике, а нарочито за велике домаће компаније, још је теже кад се има у виду да држава нема снаге да нам помогне и на одговарајући начин нас усмери и лобира, једном речју одведе домаће инвеститоре у друге земље. Држава подједнако мора да помаже и мала и велика предузећа у њиховим настојањима да инвестирају и шире своје пословне процесе ван тренутних граница пословања. Радити глобално, а при том немати помоћ своје државе, исто је као возити бицикл на једном точку – није немогуће, али је доста тешко.

Мирослав Мишковић, власник Делта Холдинга, иако има "црни појас у менаџменту" тешко ће се изборити с неравноправним противником у рингу, попут Словеније, ако у тој "борби" не буде имао одлучну помоћ своје државе. За разлику од њега, словеначки привредници су на наше тржиште дошли на "бициклу с помоћним точковима", уз помоћ своје државе и њихових политичара.

Као предузетник "од малих ногу", а сада и као докторант у области предузетништва и иновативности, све више се сусрећем с новим трендовима у пословању и њиховој примени. Већину тих трендова морамо примењивати јер су они кључ опстанка и једини начин за успешну борбу с конкуренцијом на тржишту данашњице. Међутим, иако "дигитална економија" преузима примат у пословању и јединствено тржиште постаје доступно свима, неке нове системе пословања није могуће инкорпорирати у предузеће без јаке и одлучне помоћи државе. Предузетници јесу иноватори и особе с повећаном интуицијом за улагање, али нису чаробњаци, посебно не у економски неразвијеним, а нарочито политички нестабилним државама.

Државна помоћ предузетницима мора се огледати не само у спорадичним курсевима и вишедневним семинарима по бањама, већ у мноштву најмодернијих метода помоћи. Најпре, мотивисањем предузетника да се едукују, затим, формирањем асоцијација усмерених на помоћ предузетништву да ради глобално, повезивањем, лобирањем, проналажењем интересантних тржишта – све због јачања домаћег предузетништва, самим тим и привреде у целини. Јако домаће предузетништво треба да буде кључ повећања атрактивности Србије.

Свакодневно се сусрећем са страним инвеститорима који долазе код нас. У последње време осетно је повећан њихов број. То је добро, јер они долазе с намером да своје глобално пословање прошире и на наше тржиште, али и да се проведу. Многи међу њима су, наиме, привучени, поред осталог, и одличним ноћним проводима, нарочито у Београду. Због тога, држава мора помоћи и угоститељима који могу да пренесу поруку свим заинтересованим страним инвеститорима: "Дођите да се проведете локално и да радите глобално!"