Radi globalno, razmišljaj lokalno

Sve veći broj mojih kolega preduzetnika i domaćih investitora odlučuje se za investiranje, odnosno pokretanje proizvodnje ili jednog njenog dela u zemljama Dalekog istoka ili u regijama gde je jeftinija radna snaga, a administrativni problemi manji.

Međutim, većina njih nije spremna za takav vid poslovnog procesa gde je donedavno važilo nepisano pravilo – radi lokalno a razmišljaj globalno. Sada se situacija promenila: jednostavno, mora se raditi globalno a razmišljati lokalno. Tamo gde se pokreće proizvodnja, bilo da je Daleki istok u pitanju ili neke druge zemlje, pravila postaju jasna – prilagodi se tamošnjim poslovnim pravilima, razmišljaj "u gostima", a radi globalno.

To je dosta teško kada se zna da svaka zemlja (društvo) ima svoje principe poslovanja, različitu kulturu, razmišljanje i, ponegde, recimo u Sloveniji, vrlo jaku ultrapatriotsku vladu. Za naše preduzetnike, a naročito za velike domaće kompanije, još je teže kad se ima u vidu da država nema snage da nam pomogne i na odgovarajući način nas usmeri i lobira, jednom rečju odvede domaće investitore u druge zemlje. Država podjednako mora da pomaže i mala i velika preduzeća u njihovim nastojanjima da investiraju i šire svoje poslovne procese van trenutnih granica poslovanja. Raditi globalno, a pri tom nemati pomoć svoje države, isto je kao voziti bicikl na jednom točku – nije nemoguće, ali je dosta teško.

Miroslav Mišković, vlasnik Delta Holdinga, iako ima "crni pojas u menadžmentu" teško će se izboriti s neravnopravnim protivnikom u ringu, poput Slovenije, ako u toj "borbi" ne bude imao odlučnu pomoć svoje države. Za razliku od njega, slovenački privrednici su na naše tržište došli na "biciklu s pomoćnim točkovima", uz pomoć svoje države i njihovih političara.

Kao preduzetnik "od malih nogu", a sada i kao doktorant u oblasti preduzetništva i inovativnosti, sve više se susrećem s novim trendovima u poslovanju i njihovoj primeni. Većinu tih trendova moramo primenjivati jer su oni ključ opstanka i jedini način za uspešnu borbu s konkurencijom na tržištu današnjice. Međutim, iako "digitalna ekonomija" preuzima primat u poslovanju i jedinstveno tržište postaje dostupno svima, neke nove sisteme poslovanja nije moguće inkorporirati u preduzeće bez jake i odlučne pomoći države. Preduzetnici jesu inovatori i osobe s povećanom intuicijom za ulaganje, ali nisu čarobnjaci, posebno ne u ekonomski nerazvijenim, a naročito politički nestabilnim državama.

Državna pomoć preduzetnicima mora se ogledati ne samo u sporadičnim kursevima i višednevnim seminarima po banjama, već u mnoštvu najmodernijih metoda pomoći. Najpre, motivisanjem preduzetnika da se edukuju, zatim, formiranjem asocijacija usmerenih na pomoć preduzetništvu da radi globalno, povezivanjem, lobiranjem, pronalaženjem interesantnih tržišta – sve zbog jačanja domaćeg preduzetništva, samim tim i privrede u celini. Jako domaće preduzetništvo treba da bude ključ povećanja atraktivnosti Srbije.

Svakodnevno se susrećem sa stranim investitorima koji dolaze kod nas. U poslednje vreme osetno je povećan njihov broj. To je dobro, jer oni dolaze s namerom da svoje globalno poslovanje prošire i na naše tržište, ali i da se provedu. Mnogi među njima su, naime, privučeni, pored ostalog, i odličnim noćnim provodima, naročito u Beogradu. Zbog toga, država mora pomoći i ugostiteljima koji mogu da prenesu poruku svim zainteresovanim stranim investitorima: "Dođite da se provedete lokalno i da radite globalno!"