Чекајући нову владу

У условима када су парламентарни избори у Србији били извесни, није ли било некоректно, па и бесмислено одлучивати о употреби средстава Националног инвестиционог плана и у идућој години? Поставља се питање шта ће се догодити ако нова влада и нови парламент изаберу потпуно различиту стратегију употребе приватизационих прихода? Неће ли се уопште, а посебно у том случају, показати да су многи пројекти чије је финансирање започето у последњем кварталу текуће године – "промашене инвестиције"? И овде се намеће сумња да је амбициозан план улагања у идућој години, као и обећање да ће се плате у 2007. знатно повећати, а намети привреди, посебно преко опорезивања плата, битно смањити – дат само да би се добили политички поени странака из којих су осам моћних министара.

Стиче се утисак да су неки министри убеђени да ће они бити на истим или неким другим функцијама и у новој влади и уопште се не би требало изненадити ако у предизборној кампањи буду истицали да Национални инвестициони план само они могу успешно да реализују. Наравно, они и званичници из њихових странака ће доказивати да тај план нема озбиљну алтернативу, што је, по мом мишљењу, потпуна неистина.

Поред средстава од приватизације, за реализацију Националног инвестиционог плана предвиђено је и додатно задуживање у иностранству, (истина не велике суме, али је ипак ново задуживање), што је по мом мишљењу врло проблематично, боље рећи неприхватљиво опредељење, из следећих разлога: а) спољни дуг Србије крајем августа текуће године достигао је готово 18,4 милијарде долара, б) Србија је високо задужена земља, ц) по прорачуну стручних служби ММФ, Србија ће, већ по основу дуга створеног до краја 2005, од 2008. године, па закључно са 2010. год. морати да одвоји око три и по милијарде долара за сервисирање спољног дуга, д) с обзиром на то да су се банке и нека предузећа у Србији у првих осам месеци текуће године додатно задужили у иностранству у износу од око три и по милијарде долара, апсолутне и релативне величине ануитета по основу спољних дугова биће још веће него што су израчунали експерти Међународног монетарног фонда, е) стручњаци Светске банке су утврдили да се чак и део кредита које је она одобравала и чију је употребу озбиљно контролисала ипак у многим земљама нерационално трошио, па је могуће да ће тако бити и у случају узимања нових кредита од стране наше владе од међународних финансијских институција, ф) недопустиво је да неколико министара шири неистине да је Србија наводно средње задужена земља и да ће се брзо наћи у групи ниско задужених земаља, да има потпуна овлашћења да управља спољним дугом и доноси одлуке о новом државном задуживању у иностранству, г) с обзиром на то да је у протеклих шест година, и поред врло високог додатног задуживања у иностранству од преко десет милијарди долара – остварен врло скроман раст бруто домаћег производа, а имајући у виду врло висок садашњи дуг, огромне обавезе по основу његовог сервисирања и врло изражено задуживање банака и предузећа у иностранству током ове године – није прихватљиво ново задуживање државе, поготово што ће укупан ефекат тих нових кредита, на конкурентност привреде и извоза бити врло проблематичан.

Не спорећи чињеницу да је стање у многим областима врло тешко, да су потребна огромна финансијска средства за њихову ревитализацију, поставља се питање на основу којих критеријума је извршена њихова расподела из Националног инвестиционог плана. Широј стручној јавности они нису саопштени.

Врло је вероватно да ће при избору контролора употребе средстава НИП-а Министарство финансија имати доминантну улогу. Међутим, поставља се питање ко може имати поверење у ове селекторе контролора, контролни механизам, па и саме контролоре? И да ли ће уопште бити прихваћени контролни механизми и изабрани контролори током наредна два месеца, и ако буду изабрани, да ли ће бити прихватљиви за нову владу и нови парламент? Због свега тога, могућности корупције при додели и трошењу средстава из Националног инвестиционог плана су врло велике, поготову у условима смене владе, парламента и одговорних лица у низу државних институција чија се реализација може отегнути.

Члан Академије економских наука