Čekajući novu vladu

U uslovima kada su parlamentarni izbori u Srbiji bili izvesni, nije li bilo nekorektno, pa i besmisleno odlučivati o upotrebi sredstava Nacionalnog investicionog plana i u idućoj godini? Postavlja se pitanje šta će se dogoditi ako nova vlada i novi parlament izaberu potpuno različitu strategiju upotrebe privatizacionih prihoda? Neće li se uopšte, a posebno u tom slučaju, pokazati da su mnogi projekti čije je finansiranje započeto u poslednjem kvartalu tekuće godine – "promašene investicije"? I ovde se nameće sumnja da je ambiciozan plan ulaganja u idućoj godini, kao i obećanje da će se plate u 2007. znatno povećati, a nameti privredi, posebno preko oporezivanja plata, bitno smanjiti – dat samo da bi se dobili politički poeni stranaka iz kojih su osam moćnih ministara.

Stiče se utisak da su neki ministri ubeđeni da će oni biti na istim ili nekim drugim funkcijama i u novoj vladi i uopšte se ne bi trebalo iznenaditi ako u predizbornoj kampanji budu isticali da Nacionalni investicioni plan samo oni mogu uspešno da realizuju. Naravno, oni i zvaničnici iz njihovih stranaka će dokazivati da taj plan nema ozbiljnu alternativu, što je, po mom mišljenju, potpuna neistina.

Pored sredstava od privatizacije, za realizaciju Nacionalnog investicionog plana predviđeno je i dodatno zaduživanje u inostranstvu, (istina ne velike sume, ali je ipak novo zaduživanje), što je po mom mišljenju vrlo problematično, bolje reći neprihvatljivo opredeljenje, iz sledećih razloga: a) spoljni dug Srbije krajem avgusta tekuće godine dostigao je gotovo 18,4 milijarde dolara, b) Srbija je visoko zadužena zemlja, c) po proračunu stručnih službi MMF, Srbija će, već po osnovu duga stvorenog do kraja 2005, od 2008. godine, pa zaključno sa 2010. god. morati da odvoji oko tri i po milijarde dolara za servisiranje spoljnog duga, d) s obzirom na to da su se banke i neka preduzeća u Srbiji u prvih osam meseci tekuće godine dodatno zadužili u inostranstvu u iznosu od oko tri i po milijarde dolara, apsolutne i relativne veličine anuiteta po osnovu spoljnih dugova biće još veće nego što su izračunali eksperti Međunarodnog monetarnog fonda, e) stručnjaci Svetske banke su utvrdili da se čak i deo kredita koje je ona odobravala i čiju je upotrebu ozbiljno kontrolisala ipak u mnogim zemljama neracionalno trošio, pa je moguće da će tako biti i u slučaju uzimanja novih kredita od strane naše vlade od međunarodnih finansijskih institucija, f) nedopustivo je da nekoliko ministara širi neistine da je Srbija navodno srednje zadužena zemlja i da će se brzo naći u grupi nisko zaduženih zemalja, da ima potpuna ovlašćenja da upravlja spoljnim dugom i donosi odluke o novom državnom zaduživanju u inostranstvu, g) s obzirom na to da je u proteklih šest godina, i pored vrlo visokog dodatnog zaduživanja u inostranstvu od preko deset milijardi dolara – ostvaren vrlo skroman rast bruto domaćeg proizvoda, a imajući u vidu vrlo visok sadašnji dug, ogromne obaveze po osnovu njegovog servisiranja i vrlo izraženo zaduživanje banaka i preduzeća u inostranstvu tokom ove godine – nije prihvatljivo novo zaduživanje države, pogotovo što će ukupan efekat tih novih kredita, na konkurentnost privrede i izvoza biti vrlo problematičan.

Ne sporeći činjenicu da je stanje u mnogim oblastima vrlo teško, da su potrebna ogromna finansijska sredstva za njihovu revitalizaciju, postavlja se pitanje na osnovu kojih kriterijuma je izvršena njihova raspodela iz Nacionalnog investicionog plana. Široj stručnoj javnosti oni nisu saopšteni.

Vrlo je verovatno da će pri izboru kontrolora upotrebe sredstava NIP-a Ministarstvo finansija imati dominantnu ulogu. Međutim, postavlja se pitanje ko može imati poverenje u ove selektore kontrolora, kontrolni mehanizam, pa i same kontrolore? I da li će uopšte biti prihvaćeni kontrolni mehanizmi i izabrani kontrolori tokom naredna dva meseca, i ako budu izabrani, da li će biti prihvatljivi za novu vladu i novi parlament? Zbog svega toga, mogućnosti korupcije pri dodeli i trošenju sredstava iz Nacionalnog investicionog plana su vrlo velike, pogotovu u uslovima smene vlade, parlamenta i odgovornih lica u nizu državnih institucija čija se realizacija može otegnuti.

Član Akademije ekonomskih nauka