Суботица на два точка

Суботица – Каже се: бицикл, осим у Суботици где је: бицикла. Ову језичку омашку направиће и они којима познавање правописа није страно, као да се и на тај начин жели исказати да је овде статус двоточкаша другачији.

Од када је 1879. године први пут чувени атлета Лајош Вермеш пред запањеним Суботичанима у центру града „пројурио” на чудној направи са једним великим и другим малим точком, постепено бицикл је овде постао неприкосновени превоз. Равничарски терен, широка распршеност градске територије, али и чињеница да јавни превоз не вози до удаљених салаша, условили су да су овде у убедљивој мањини они који не возе бицикл. Он није само справа за рекреацију, већ део свакодневних навика и стила живота.

Отуда је и ова средина природно место за настанак изложбе „Град бициклиста” која је отворена у Градском музеју и трајаће до новембра ове године. Аутори Олга Ковачев-Нинков, историчар уметности, Јудит Рафаи, етнолог и Мирко Грлица, историчар понудили су целовит концепт изложбе од историје бициклизма у Суботици и најбољих бициклиста, од историје индустријске производње бицикала у Суботици, до навика становништва у вожњи бицикла, локалних мајстора за поправку, па и бициклистичке моде у одевању мушкараца, а поготово жена што је, показује изложба, и наметала праву дилему између избора сукње и панталона. На изложби су и дела суботичких сликара и вајара.

– Изложба је у складу са данашњим трендом у музеологији да се посвети пажња животу обичног човека, његовим навикама и потребама – каже Мирко Грлица.

У почетку, бицикл је третиран као чиста екстраваганција доконих и богатих. Тако у добро опремљеном каталогу који прати изложбу Грлица наводи цитат из локалног листа „Невен” који каже да „котурача нема никакве практичне вредности”, напротив, да лекари тврде да је шкодљива по здравље, али да није лоша за „оног коме претиче до двиста форинтах”. Међутим, већ на прелому векова све више улази у употребу. Ако су га промовисали племићи и богаташи, са почетком индустријализације бицикл постаје незаменљив превоз од куће до посла, од удаљених насеља до центра града, јефтина и брза комуникација између салаша и насеља. Крајем 19. века у Суботици настаје и фабрика металног намештаја и ливница „Ротман” која ће после Другог светског рата постати фабрика „Партизан” и оно што се данас зове бренд у производњи бицикала. „Партизановци” су сами усвојили технологију производње двоточкаша, а седамдесетих овде је настала и популарна мини бицикла, на којој су генерације девојчица савладавале вештину вожње. Међутим, судбина фабрике „Партизан” која је поставила темеље индустријализацији Суботице, потом век касније прва фабрика у коју је ушла страна инвестиција, данас је одраз транзиције. Већ годинама не ради.

Бицикл је и превозно средство које је променило свест људи. Олга Ковачев-Нинков цитира изјаву суфражеткиње Сузан Антони која је 1896. године изјавила да је бицикл више од било чега другог допринео женској еманципацији. У Суботици већ из 1882. године постоји слика сестара Ете и Илоне Војнић од Бајше како седе на бициклу. Племкиње су претходиле, па су се на суботичким улицама убрзо појавиле жене које су возиле бицикл.

– Бицикл увек носи печат свог власника – каже Олга Ковачев-Нинков, а на изложби у Градском музеју може се видети на десетине различитих бицикала. Од оног старог, класичног на чији сиц се пре него што се седне ширила бела марамица да се одећа не упрља, до женских са заштитом да сукња не уђе у жбице. Вероватно је та разноликост, али и масовност утицала да многи уметници инспирацију пронађу у бициклу. Кустос Олга Ковачев-Нинков те радове је окупила на изложби, а у каталогу бележи и приче уметника шта их је навело да сликају два точка и како су га они доживели.

Александра Исаков