Без милости за Беришину бебу

Од нашег сталног дописника
ЉУБЉАНА, 12. новембра – У сенци бурних политичких разрачунавања око присилног пресељавања локалних Рома, јавност се са закашњењем одазвала на вест да се Али Бериша "после вишедневног нестанка вратио у Љубљану", после чега је одведен у "дом за одстрањивање странаца у Постојни", одакле га чека изгон на Космет. Али Бериша припада обесправљеној популацији избрисаних, људи пореклом из јужних република некадашње СФРЈ који су уочи распада заједничке државе овде имали сталан боравак и сва права, а које је Словенија 1992. противзаконито избрисала, с циљем тајног административног етничког чишћења.

У одбрану и заштиту прво су га узели остали избрисани, чим су сазнали да је Бериша једном већ депортован – у Албанију. Ваљда због презимена, иако су и Али и његова жена Махи – Роми родом из Пећи, док је њихово петоро деце рођено у домовима за азиланте по Немачкој и Словенији. Бериша је почетком прошле седмице побегао из дома за азиланте у Љубљани чим је сазнао да су власти поново донеле одлуку о депортацији, пут Космета. Вратио се у Љубљану почетком викенда, мислећи да је опасност прошла.

У разговору за наш лист, Бериша објашњава почетке своје калварије. Обрео се у Марибору 1985. Отиснуо се од куће са свега 16 година, пошто је неквалификована радна снага тада у словеначким индустријским центрима била на цени. Запослио се у "Ковинотехни". У лето 1993. одлази на годишњи одмор, код брата у Немачку. Није слутио да га је Словенија попут 18.305 других лица још 1992. избрисала из регистра сталног пребивалишта, после чега су сви документи које је поседовао (пасош, лична карта, возачка…), иако формално важећи – постали ништавни. По повратку са одмора, на Шентиљу га је дочекало језиво сазнање. "Полицајац на словеначкој граници узео ми је пасош и рекао да више ту не живим. Словенија ме је послала у војску, ту сам пријављен, куда ћу?" – сећа се Бериша. Иако су га власти сматрале неуким, Бериша се није дао. Речено му је да иде у место рођења. С Шентиља су га спровели на аеродром Брник и депортовали у Тирану. "Не знам зашто, ваљда због презимена. Срећом, знам мало албански, тамо полицајци нису знали шта би са мном. Убацили су ме у следећи авион и вратили у Љубљану!"

У страху да ће га Словенија опет депортовати "на југ" преко ратом захваћене Хрватске и Босне, Бериша 1993. бежи из дома за депортације у Љубљани – у Немачку. Тамо је основао породицу. Немачка Беришама одбија азил, а његов правни заступник Матевж Кривиц објашњава за "Политику" да се то десило када је масовно "чистила" своје сабирне центре. Бериша је са женом и четворо мале деце 2005. добио "путне папире" у једном правцу – за Косово и Метохију, преко Словеније!

Захваљујући избрисанима, који су прошлог јула у складу с одлуком Уставног суда Словеније да избрисани више не смеју бити депортовани 24 дана штрајковали глађу на граничном прелазу Шентиљ, за Беришин случај заинтересовале су се међународне организација за заштиту људских права. Словенија подлеже притиску, Бериша остаје у држави, али му нису враћена права како је уставни суд пресудио, већ је смештен у дом за азиланте у Љубљани. Четворо деце предшколског узраста било је ускраћено за радости детињства у скученој собици, где је режим као у касарни, а због неадекватних услова пето дете рођено је као недоношче.

Бериша каже да не разуме зашто Словенија жели да га избаци, посебно што овдашње власти знају да је положај Рома на Космету лош. Ни однос Албанаца према Ромима не разуме, јер "смо ваљда сви, без обзира на народност – једнаки"?! Кривиц додаје да се у Беришином случају не ради "о спорој правди", већ да је све што чини МУП незаконито, јер нису завршени поступци пред органима у Словенији. Иако је Кривиц био уверен да ће власт поштовати апел да његовог штићеника не депортује, Беришина породица заједно са тешко болесном тромесечном бебом, која има озбиљне проблеме с плућима, чека на изгон у Немачку, а одатле на Космет.

Бериша је у групи од 11 најтежих случајева избрисаних чије је заступање преузела угледна адвокатска канцеларија Лана из Рима и у њихово име подигла тужбу Суду за људска права у Стразбуру. Како незванично сазнајемо, Беришино "враћање" на Космет треба да послужи као доказ да су Роми тамо безбедни, те да јужна српска покрајина задовољава стандарде потребне за независност. Амнести интернешенел поново захтева да Словенија обустави изгон Али Берише и његове породице из Словеније, у нади да није прекасно.