Bez milosti za Berišinu bebu

Od našeg stalnog dopisnika
LjUBLjANA, 12. novembra – U senci burnih političkih razračunavanja oko prisilnog preseljavanja lokalnih Roma, javnost se sa zakašnjenjem odazvala na vest da se Ali Beriša "posle višednevnog nestanka vratio u Ljubljanu", posle čega je odveden u "dom za odstranjivanje stranaca u Postojni", odakle ga čeka izgon na Kosmet. Ali Beriša pripada obespravljenoj populaciji izbrisanih, ljudi poreklom iz južnih republika nekadašnje SFRJ koji su uoči raspada zajedničke države ovde imali stalan boravak i sva prava, a koje je Slovenija 1992. protivzakonito izbrisala, s ciljem tajnog administrativnog etničkog čišćenja.

U odbranu i zaštitu prvo su ga uzeli ostali izbrisani, čim su saznali da je Beriša jednom već deportovan – u Albaniju. Valjda zbog prezimena, iako su i Ali i njegova žena Mahi – Romi rodom iz Peći, dok je njihovo petoro dece rođeno u domovima za azilante po Nemačkoj i Sloveniji. Beriša je početkom prošle sedmice pobegao iz doma za azilante u Ljubljani čim je saznao da su vlasti ponovo donele odluku o deportaciji, put Kosmeta. Vratio se u Ljubljanu početkom vikenda, misleći da je opasnost prošla.

U razgovoru za naš list, Beriša objašnjava početke svoje kalvarije. Obreo se u Mariboru 1985. Otisnuo se od kuće sa svega 16 godina, pošto je nekvalifikovana radna snaga tada u slovenačkim industrijskim centrima bila na ceni. Zaposlio se u "Kovinotehni". U leto 1993. odlazi na godišnji odmor, kod brata u Nemačku. Nije slutio da ga je Slovenija poput 18.305 drugih lica još 1992. izbrisala iz registra stalnog prebivališta, posle čega su svi dokumenti koje je posedovao (pasoš, lična karta, vozačka…), iako formalno važeći – postali ništavni. Po povratku sa odmora, na Šentilju ga je dočekalo jezivo saznanje. "Policajac na slovenačkoj granici uzeo mi je pasoš i rekao da više tu ne živim. Slovenija me je poslala u vojsku, tu sam prijavljen, kuda ću?" – seća se Beriša. Iako su ga vlasti smatrale neukim, Beriša se nije dao. Rečeno mu je da ide u mesto rođenja. S Šentilja su ga sproveli na aerodrom Brnik i deportovali u Tiranu. "Ne znam zašto, valjda zbog prezimena. Srećom, znam malo albanski, tamo policajci nisu znali šta bi sa mnom. Ubacili su me u sledeći avion i vratili u Ljubljanu!"

U strahu da će ga Slovenija opet deportovati "na jug" preko ratom zahvaćene Hrvatske i Bosne, Beriša 1993. beži iz doma za deportacije u Ljubljani – u Nemačku. Tamo je osnovao porodicu. Nemačka Berišama odbija azil, a njegov pravni zastupnik Matevž Krivic objašnjava za "Politiku" da se to desilo kada je masovno "čistila" svoje sabirne centre. Beriša je sa ženom i četvoro male dece 2005. dobio "putne papire" u jednom pravcu – za Kosovo i Metohiju, preko Slovenije!

Zahvaljujući izbrisanima, koji su prošlog jula u skladu s odlukom Ustavnog suda Slovenije da izbrisani više ne smeju biti deportovani 24 dana štrajkovali glađu na graničnom prelazu Šentilj, za Berišin slučaj zainteresovale su se međunarodne organizacija za zaštitu ljudskih prava. Slovenija podleže pritisku, Beriša ostaje u državi, ali mu nisu vraćena prava kako je ustavni sud presudio, već je smešten u dom za azilante u Ljubljani. Četvoro dece predškolskog uzrasta bilo je uskraćeno za radosti detinjstva u skučenoj sobici, gde je režim kao u kasarni, a zbog neadekvatnih uslova peto dete rođeno je kao nedonošče.

Beriša kaže da ne razume zašto Slovenija želi da ga izbaci, posebno što ovdašnje vlasti znaju da je položaj Roma na Kosmetu loš. Ni odnos Albanaca prema Romima ne razume, jer "smo valjda svi, bez obzira na narodnost – jednaki"?! Krivic dodaje da se u Berišinom slučaju ne radi "o sporoj pravdi", već da je sve što čini MUP nezakonito, jer nisu završeni postupci pred organima u Sloveniji. Iako je Krivic bio uveren da će vlast poštovati apel da njegovog štićenika ne deportuje, Berišina porodica zajedno sa teško bolesnom tromesečnom bebom, koja ima ozbiljne probleme s plućima, čeka na izgon u Nemačku, a odatle na Kosmet.

Beriša je u grupi od 11 najtežih slučajeva izbrisanih čije je zastupanje preuzela ugledna advokatska kancelarija Lana iz Rima i u njihovo ime podigla tužbu Sudu za ljudska prava u Strazburu. Kako nezvanično saznajemo, Berišino "vraćanje" na Kosmet treba da posluži kao dokaz da su Romi tamo bezbedni, te da južna srpska pokrajina zadovoljava standarde potrebne za nezavisnost. Amnesti internešenel ponovo zahteva da Slovenija obustavi izgon Ali Beriše i njegove porodice iz Slovenije, u nadi da nije prekasno.