Неонацисти "нишане" Бундестаг

АНАЛИЗА ВЕСТИ
Нису још ушли у Бундестаг, али јесу у Берлин. Први пут су управо минулог викенда одржали свој (дводневни) конгрес у "престоници рајха", како су славодобитно нагласили, са којег су обнародовали њихов наредни циљ: освајање савезног парламента.

Неонацисти су заиста уверени да ће већ на наредним парламентарним изборима, 2009, умарширати у Бундестаг. И да их више ништа не може зауставити у том походу. Сем ако њихову странку, НПД, у међувремену не забране.

Охрабрени су, очигледно, тиме да су на препад већ освојили неколико покрајинских парламената и градских скупштина. Углавном на источној страни. Али и неким додатним чињеницама: најновија истраживања су показала да њихове искључиве, често расистичке идеје, дели забрињавајуће висок проценат Немаца и да је демократска власт крајње неодлучна око избора средстава за којима треба посегнути да би се зауставила нацистичка пошаст.

Негативан публицитет

Све парламентарне странке су, на пример, сагласне да је одржавање конгреса неонациста у Берлину, у градској четврти Рајникедорф, на западној страни, представљало дрску провокацију, која је узнемирила јавност и имала, наносећи штету Немачкој, велик и негативан публицитет у иностранству.

Страначки прваци се, међутим, споре око покретања нове иницијативе да се неонацистичка странка означи као противуставна и административно забрани. Једни и даље инсистирају на тези да је демократија у овој земљи довољно моћна да политичким средствима заустави повампирење нацизма и да би се евентуална забрана могла вратити као бумеранг, експлозијом терора и насиља.

Други, пак, упозоравају да су у борби са очигледним "непријатељима демократије" и административне, судске  забране легитимна демократска средства и да је у драстичним случајевима хирургија најбоља превентива.

Медији су, уз то, саопштили податак да се на позив демократских политичких странака окупио релативно мали број људи који су демонстрирали против одржавања конгреса неонациста: наспрам пет стотина делегата, нашло се једва четири стотине демонстраната. Било је, практично, више полицајаца који су обезбеђивали неонацистички скуп и спречавали "непосредан додир" политичких противника.

Градске власти Берлина, а у престоници владају црвени и још црвенији – Социјалдемократска партија (СПД) и источнонемачка Партија демократског социјализма (ПДС), или "нова левица" –грозничаво су покушавале да спрече одржавање неонацистичког скупа у главном граду. Нису у томе успеле. Неонацисти су били упорни у обраћању разним судским инстанцама и, на крају, изашли као победници.

Градоначелник Берлина Клаус Воверајт и његов сенатор за унутрашње послове Ерхарт Кертинг су се промптно огласили захтевом да се код Савезног уставног суда покрене иницијатива за укидање неонацистичке странке. Њима се одмах придружио шеф Социјалдемократске партије и вицеканцелар Франц Минтеферинг.

Страх од нове бламаже

Сенатор Кертинг каже да се и на берлинском скупу јасно показало да није реч о радикалној конзервативној странци, већ отворено нацистичкој и реваншистичкој, какву "Немачка себи не сме допустити".

Његове колеге, покрајински министри унутрашњих послова у Шлезвиг Холштајну и Баварској, Ралф Штегнер (СПД) и Гинтер Бекштајн (ЦСУ) противе се иницијативи да се неонацистичка странка забрани. Уз образложење да се неонацистима најефикасније "узима трло под ногама" једном "осмишљеном и успешном политиком", два министра упозоравају на опасност да таква иницијатива опет не пропадне пред Уставним судом, што би представљало велику бламажу и тек би "наврнуло воду на неонацистичку воденицу".

Први покушај да се испослује забрана неонацистичке партије пропао је, иначе, због чињенице да суд није хтео да узме као ваљане аргументе извештаје и процене агената тајне полиције који су се инфилтрирали међу неонацисте. Захтевао је да се њихова имена обелодане и они, евентуално, појаве пред судом као сведоци. Служба за заштиту уставног поретка на то, међутим, није пристала.

Већ споменути сенатор из Берлина, Кертинг тражи сада да се повуку сви тајни агенти како би се омогућило обнављање поступка о забрани неонацистичке странке. Да би се доказало да је противуставна, нису нам, каже Кертинг, потребни никакви "инсајдери", "неонацистима то пише на челу".