Neonacisti "nišane" Bundestag

ANALIZA VESTI
Nisu još ušli u Bundestag, ali jesu u Berlin. Prvi put su upravo minulog vikenda održali svoj (dvodnevni) kongres u "prestonici rajha", kako su slavodobitno naglasili, sa kojeg su obnarodovali njihov naredni cilj: osvajanje saveznog parlamenta.

Neonacisti su zaista uvereni da će već na narednim parlamentarnim izborima, 2009, umarširati u Bundestag. I da ih više ništa ne može zaustaviti u tom pohodu. Sem ako njihovu stranku, NPD, u međuvremenu ne zabrane.

Ohrabreni su, očigledno, time da su na prepad već osvojili nekoliko pokrajinskih parlamenata i gradskih skupština. Uglavnom na istočnoj strani. Ali i nekim dodatnim činjenicama: najnovija istraživanja su pokazala da njihove isključive, često rasističke ideje, deli zabrinjavajuće visok procenat Nemaca i da je demokratska vlast krajnje neodlučna oko izbora sredstava za kojima treba posegnuti da bi se zaustavila nacistička pošast.

Negativan publicitet

Sve parlamentarne stranke su, na primer, saglasne da je održavanje kongresa neonacista u Berlinu, u gradskoj četvrti Rajnikedorf, na zapadnoj strani, predstavljalo drsku provokaciju, koja je uznemirila javnost i imala, nanoseći štetu Nemačkoj, velik i negativan publicitet u inostranstvu.

Stranački prvaci se, međutim, spore oko pokretanja nove inicijative da se neonacistička stranka označi kao protivustavna i administrativno zabrani. Jedni i dalje insistiraju na tezi da je demokratija u ovoj zemlji dovoljno moćna da političkim sredstvima zaustavi povampirenje nacizma i da bi se eventualna zabrana mogla vratiti kao bumerang, eksplozijom terora i nasilja.

Drugi, pak, upozoravaju da su u borbi sa očiglednim "neprijateljima demokratije" i administrativne, sudske  zabrane legitimna demokratska sredstva i da je u drastičnim slučajevima hirurgija najbolja preventiva.

Mediji su, uz to, saopštili podatak da se na poziv demokratskih političkih stranaka okupio relativno mali broj ljudi koji su demonstrirali protiv održavanja kongresa neonacista: naspram pet stotina delegata, našlo se jedva četiri stotine demonstranata. Bilo je, praktično, više policajaca koji su obezbeđivali neonacistički skup i sprečavali "neposredan dodir" političkih protivnika.

Gradske vlasti Berlina, a u prestonici vladaju crveni i još crveniji – Socijaldemokratska partija (SPD) i istočnonemačka Partija demokratskog socijalizma (PDS), ili "nova levica" –grozničavo su pokušavale da spreče održavanje neonacističkog skupa u glavnom gradu. Nisu u tome uspele. Neonacisti su bili uporni u obraćanju raznim sudskim instancama i, na kraju, izašli kao pobednici.

Gradonačelnik Berlina Klaus Voverajt i njegov senator za unutrašnje poslove Erhart Kerting su se promptno oglasili zahtevom da se kod Saveznog ustavnog suda pokrene inicijativa za ukidanje neonacističke stranke. Njima se odmah pridružio šef Socijaldemokratske partije i vicekancelar Franc Mintefering.

Strah od nove blamaže

Senator Kerting kaže da se i na berlinskom skupu jasno pokazalo da nije reč o radikalnoj konzervativnoj stranci, već otvoreno nacističkoj i revanšističkoj, kakvu "Nemačka sebi ne sme dopustiti".

Njegove kolege, pokrajinski ministri unutrašnjih poslova u Šlezvig Holštajnu i Bavarskoj, Ralf Štegner (SPD) i Ginter Bekštajn (CSU) protive se inicijativi da se neonacistička stranka zabrani. Uz obrazloženje da se neonacistima najefikasnije "uzima trlo pod nogama" jednom "osmišljenom i uspešnom politikom", dva ministra upozoravaju na opasnost da takva inicijativa opet ne propadne pred Ustavnim sudom, što bi predstavljalo veliku blamažu i tek bi "navrnulo vodu na neonacističku vodenicu".

Prvi pokušaj da se isposluje zabrana neonacističke partije propao je, inače, zbog činjenice da sud nije hteo da uzme kao valjane argumente izveštaje i procene agenata tajne policije koji su se infiltrirali među neonaciste. Zahtevao je da se njihova imena obelodane i oni, eventualno, pojave pred sudom kao svedoci. Služba za zaštitu ustavnog poretka na to, međutim, nije pristala.

Već spomenuti senator iz Berlina, Kerting traži sada da se povuku svi tajni agenti kako bi se omogućilo obnavljanje postupka o zabrani neonacističke stranke. Da bi se dokazalo da je protivustavna, nisu nam, kaže Kerting, potrebni nikakvi "insajderi", "neonacistima to piše na čelu".