Меркелова на низбрдици

„Одлука ће пасти у Берлину.“

Овим лаконским коментаром отварају се расправе широм Немачке о будућности владајуће Демохришћанске уније (ЦДУ) Ангеле Меркел.

После серије овогодишњих пораза на покрајинским изборима, од Хамбурга до Бремена, истиче се значај избора за Сенат Берлина 1. јуна.

Нови дебакл извесно би запечатио судбину владајуће гарнитуре, не само на покрајинском, већ и на савезном нивоу. Наравно, био би доведен у питање и положај шефице странке.

Евентуална победа значила би само продужавање агоније јер, упркос незавидном положају, руководство не мења стратегију. Не нуди ништа ново ни пред изборе за Сенат Берлина.

„Јасно је и зашто је тако”, пише недељник „Цајт“. „Демохришћани немају концепт који би привукао, односно повратио бираче који су странци окренули леђа“.

Као збирно објашњење демохришћанских пораза истиче се – дезоријентација странке. Од добијених савезних избора 2009. странка је „срљала” из пораза у пораз, на свим регионалним изборима.

Страначко руководство падало је на испитима доносећи погрешне одлуке. Овог пролећа странки је замерана колебљивост око учешћа или неучешћа Немачке у „либијској авантури НАТО”, због закаснеле дебате о мирнодопском коришћењу атомске енергије после хаварије атомске централе у Јапану, све до дебате о немачком уделу у акцији спасавања стабилности евра.

Анализе општих политичких смерница које су демохришћани поставили још 2005. упућују на закључак да је погрешном стратегијом константно подстицан одлив чланства и присталица међу бирачима.

Ангели Меркел се пребацује да је увођењем иновација у политички курс разочарала „тврдо језгро“ класичног бирачког центра. То се, примера ради, показало после њене иницијативе да се пореска и социјална политика усредсреде на радну жену, науштрб класичних домаћица.

„Био је то шамар у лице бројним конзервативцима у странци”, истиче у коментару „Зидојче цајтунг”.

Усклађивањем општих смерница страначке политике са неолибералним принципима – уступак најпре социјалдемократама који су следили оријентацију трећег пута а потом и либералима – привучена је шачица предузимача, а изгубљена армија виших намештеника, окосница бирачког тела демохришћана.

Инертно маневришући „попут танкера на пучини”, странка је отерала бираче у загрљај Зеленима па су они – вешто користећи положај у опозицији, не сносећи одговорност у влади – створили алтернативу и класичној левици и класичном центру.

„Времена су се променила, стасале су нове генерације бирача које, већински, гледају не само у своју будућност већ и у будућност своје деце и унучади: захтевају еколошку одговорност, преданост социјалном опредељењу и траже политичку иновацију која подразумева самосталнији политички курс – без плаћања данка свирачима у колу глобалиста”, закључује „Цајт”.

Судећи према општем мишљењу упућених, демохришћанима Ангеле Меркел предстоји принципијелна одлука. Не поставља се питање да ли ће се, већ када ће се повући у опозицију? Хоће ли расписати превремене изборе и препустити политику у наредном периоду онима који нуде одговарајуће концепте?

Или ће, на уштрб просечног Немачког бирача, испунити обавезе које Немачка има пред међународном заједницом као један од мотора глобализма?

Милош Казимировић