Доктор Ђурић: И Младићу је лакнуло

Хапшење најтраженијег хашког бегунца за велики део јавности обавијено је велом тајне, с обзиром на то да још нису „доступни” и познати одговори на бројна и интригантна питања која се односе на Младићев живот у изгнанству и околности под којима је ухапшен. Међутим, наши стручњаци за душу немају дилему да Ратко Младић у овом тренутку ипак осећа олакшање што је његовом животу у изгнанству и бежању од руке правде дошао крај.

Др Зоран Ђурић, наш познати неуропсихијатар из Института за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић”, истиче да Ратко Младић у овом тренутку вероватно осећа олакшање што је „трка” завршена, јер скривање сваком човеку временом постаје заморно. „Бекство намеће велика животна ограничења, па човек временом ’кородира’ и попушта, ма колико га носи идеја о отпору и пркосу. Једноставно речено, у људској је природи да дуготрајно скривање једноставно досади. Осим тога, за активно скривање од закона потребна је и физичка и ментална виталност, коју Младић очигледно више није поседовао”, истиче наш саговорник.

На питање да ли је током свих ових година Ратко Младић имао доживљај да је народ талац његовог одбијања да се преда, он одговара да генерала Младића није лично познавао и да се због тога налази у незахвалној позицији да тумачи понашање и осећања човека са којим се никад није срео, али додаје да ипак не мисли да је Ратко Младић имао осећај да је народ његов талац.

„Да је Младић волео свој народ, он би се предао и то би за њега била шанса да буде херој. Међутим, он се држао свог отпора и пркоса, не показујући да увиђа да то штети народу. Херој је онај ко ради за опште добро, а не за своје сопствено добро”, истиче др Зоран Ђурић.

Иако је од хапшења некадашњег најтраженијег хашког бегунца Радована Караџића прошло готово три године јавности је још увек у живом сећању Караџићево поигравање са идентитетом Драгана Дабића – гуруа алтернативне медицине. Иако је и Ратко Младић преузео идентитет извесног Милорада Комадића, занимљиво је да су бивши хашки бегунци имали сасвим различите „методе” скривања – док је Младић био тих, миран и повучен, Караџићев се није одрекао учествовања у јавном животу. Чак и у улози најтраженијег хашког бегунца и човека чија је глава уцењена на пет милиона долара, он се стално налазио на друштвеној позорници – држао је предавања, наступао на трибинама, објављивао текстове под лажним именом, а књиге је, као што је познато, писао под својим именом.

„Младић је, кажу, имао мождане ударе и није био способан за активан социјални живот, а очигледно није имао ни довољно маште да креира један нови идентитет. Он је енергију коју је поседовао искористио да живи повучено”, закључује др Зоран Ђурић.

Мирно хапшење Ратка Младића не представља изненађење ни за психолога и криминолога др Добривоја Радовановића који каже да се најтраженији хашки бегунац осећа прилично исцрпљено услед дугогодишњег бежања и скривања и да је то разлог чињенице да је његово хапшење изведено без проблема.

„Све то једноставно предуго траје и генерал Младић се осећа веома изнурено након деценије скривања. Претпостављам да су сви његови идеали пали у воду и да му је овом тренутку тешко, да је очајан и да га раздире брига за породицу”, закључује др Радовановић.

Катарина Ђорђевић