Doktor Đurić: I Mladiću je laknulo

Hapšenje najtraženijeg haškog begunca za veliki deo javnosti obavijeno je velom tajne, s obzirom na to da još nisu „dostupni” i poznati odgovori na brojna i intrigantna pitanja koja se odnose na Mladićev život u izgnanstvu i okolnosti pod kojima je uhapšen. Međutim, naši stručnjaci za dušu nemaju dilemu da Ratko Mladić u ovom trenutku ipak oseća olakšanje što je njegovom životu u izgnanstvu i bežanju od ruke pravde došao kraj.

Dr Zoran Đurić, naš poznati neuropsihijatar iz Instituta za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević”, ističe da Ratko Mladić u ovom trenutku verovatno oseća olakšanje što je „trka” završena, jer skrivanje svakom čoveku vremenom postaje zamorno. „Bekstvo nameće velika životna ograničenja, pa čovek vremenom ’korodira’ i popušta, ma koliko ga nosi ideja o otporu i prkosu. Jednostavno rečeno, u ljudskoj je prirodi da dugotrajno skrivanje jednostavno dosadi. Osim toga, za aktivno skrivanje od zakona potrebna je i fizička i mentalna vitalnost, koju Mladić očigledno više nije posedovao”, ističe naš sagovornik.

Na pitanje da li je tokom svih ovih godina Ratko Mladić imao doživljaj da je narod talac njegovog odbijanja da se preda, on odgovara da generala Mladića nije lično poznavao i da se zbog toga nalazi u nezahvalnoj poziciji da tumači ponašanje i osećanja čoveka sa kojim se nikad nije sreo, ali dodaje da ipak ne misli da je Ratko Mladić imao osećaj da je narod njegov talac.

„Da je Mladić voleo svoj narod, on bi se predao i to bi za njega bila šansa da bude heroj. Međutim, on se držao svog otpora i prkosa, ne pokazujući da uviđa da to šteti narodu. Heroj je onaj ko radi za opšte dobro, a ne za svoje sopstveno dobro”, ističe dr Zoran Đurić.

Iako je od hapšenja nekadašnjeg najtraženijeg haškog begunca Radovana Karadžića prošlo gotovo tri godine javnosti je još uvek u živom sećanju Karadžićevo poigravanje sa identitetom Dragana Dabića – gurua alternativne medicine. Iako je i Ratko Mladić preuzeo identitet izvesnog Milorada Komadića, zanimljivo je da su bivši haški begunci imali sasvim različite „metode” skrivanja – dok je Mladić bio tih, miran i povučen, Karadžićev se nije odrekao učestvovanja u javnom životu. Čak i u ulozi najtraženijeg haškog begunca i čoveka čija je glava ucenjena na pet miliona dolara, on se stalno nalazio na društvenoj pozornici – držao je predavanja, nastupao na tribinama, objavljivao tekstove pod lažnim imenom, a knjige je, kao što je poznato, pisao pod svojim imenom.

„Mladić je, kažu, imao moždane udare i nije bio sposoban za aktivan socijalni život, a očigledno nije imao ni dovoljno mašte da kreira jedan novi identitet. On je energiju koju je posedovao iskoristio da živi povučeno”, zaključuje dr Zoran Đurić.

Mirno hapšenje Ratka Mladića ne predstavlja iznenađenje ni za psihologa i kriminologa dr Dobrivoja Radovanovića koji kaže da se najtraženiji haški begunac oseća prilično iscrpljeno usled dugogodišnjeg bežanja i skrivanja i da je to razlog činjenice da je njegovo hapšenje izvedeno bez problema.

„Sve to jednostavno predugo traje i general Mladić se oseća veoma iznureno nakon decenije skrivanja. Pretpostavljam da su svi njegovi ideali pali u vodu i da mu je ovom trenutku teško, da je očajan i da ga razdire briga za porodicu”, zaključuje dr Radovanović.

Katarina Đorđević