Дискретни шарм Токија

Специјално за „Политику“

Токио – Два месеца након најтеже катастофе после Другог светског рата, Токио уз умерени оптимизам исијава дискретни шарм јединственог споја ултрамодерне метрополе и древне престонице.

Велик број оних који су се пријавили да, као волонтери, помажу у мартовском несрећом погођеним областима показује да су споне које везују јапанско друштво јаче и солидније него што су можда и сами Јапанци мислили пре земљотреса и нуклеарне катастрофе у „Фукушими”.

Верујући у снагу и отпорност јапанског духа, посетилац и пре слетања на токијски аеродром Нарита очекује да се живот у јапанској престоници вратио у нормалу, у највећој мери.

Мацуда-сан, 40-годишњак који, као стручњак за промотивне кампање, ради у једној од водећих корпорација у области маркетинга „Датцу”, каже да су саобраћај и комуникације релативно брзо нормализовани, укључујући и целокупну трасу чувених брзих возова – шинкансен.

„Слабија ноћна расвета многих јавних зграда и улица показује да се штеди где год се може, и то је једина видљива промена у квалитету живота главног града“, каже Мацуда-сан.

Прва вожња токијским метроом, најважнијим делом савршено организованог јавног превоза, открива шта још није нормализовано. У препуном возу који ка северу Токија иде са станице Шинџуку, чворишта на коме се преплићу метро, приватне и државне железничке линије, било је неочекивано непријатно и спарно.

Није било уобичајеног удувавање леденог ваздуха кроз вентилациони систем какав смо срели у повратку. Повремено и временски ограничено смањење и искључивање хлађења у метроу један је од начина штедње електричне енергије, што је последица нужног рационалисања.

Врели и влажни летњи месеци биће озбиљно искушење до сада непољуљане спремности Јапанаца да поднесу жртве како би земља превладала тренутне тешкоће.

Живот наставља да се у враћа у нормалу.

У престижном токијском приватном музеју „Незу” управо је затворена двонедељна изложба осликаних паравана из 18. века, који су аутора Огату Корина сврстали у категорију националног блага. Међу њима су и чувени „Ириси” запањујуће лепоте: низ љубичасто-плавих цветова на дугим, светло зеленим стабљикама, симетрично „никлих” по јаркозлатној подлози два огромна паравана.

Ово отелотворење сведене и префињене јединствене јапанске естетике додатно обогаћује културну понуду престонице, док

Савршени врт музеја, у то поподне радног дана солидно посећен, нуди другу врсту естетског ужитка, а натпис на улазу у коме се одаје пошта страдалима у Тохока регији позива на солидарност.

Истовремено расте број оних који купују по беспрекорно уредним плочницима помодног кварта Хараџуку, махом млађа „клијентела” најновијих европских модних решења.

Петком увече се по улици Шинџуку, четврти Јоцуја у североисточном делу Токија, среће све већи број разгаљених и насмејаних пословних људи који се у групама враћају са пића.

Пјер Моне, професионални фотограф који већ тридесет година живи и ради у Токију, каже да је сцена видно опуштених људи нарочито карактеристична за сваки петак после мартовске катастрофе и напетости коју је трајна нуклеарна криза унела у срце сваког Јапанца.

„То је не само радост због завршене радне недеље, већ и због још једне мирне недеље, без нових земљотреса и других криза“, каже Моне сећајући се како се 11. марта, када је прекинут јавни саобраћај, нестала струја и биле прекинуте све телефонске везе, истом улицом пробијала река људи пешачећи у страху сатима ка својим домовима.

Охрабрујуће вести шире и аналитичари водећих овдашњих финансијских институција. Већина јапанских произвођача аутомобила ће, кажу, успети да поврати целовитост производног ланца и у земљи и у иностранству брже но што се очекивало, највероватније већ након лета.

Добре вести и оптимизам требају Јапану колико и мирно тле.