Diskretni šarm Tokija

Specijalno za „Politiku“

Tokio – Dva meseca nakon najteže katastofe posle Drugog svetskog rata, Tokio uz umereni optimizam isijava diskretni šarm jedinstvenog spoja ultramoderne metropole i drevne prestonice.

Velik broj onih koji su se prijavili da, kao volonteri, pomažu u martovskom nesrećom pogođenim oblastima pokazuje da su spone koje vezuju japansko društvo jače i solidnije nego što su možda i sami Japanci mislili pre zemljotresa i nuklearne katastrofe u „Fukušimi”.

Verujući u snagu i otpornost japanskog duha, posetilac i pre sletanja na tokijski aerodrom Narita očekuje da se život u japanskoj prestonici vratio u normalu, u najvećoj meri.

Macuda-san, 40-godišnjak koji, kao stručnjak za promotivne kampanje, radi u jednoj od vodećih korporacija u oblasti marketinga „Datcu”, kaže da su saobraćaj i komunikacije relativno brzo normalizovani, uključujući i celokupnu trasu čuvenih brzih vozova – šinkansen.

„Slabija noćna rasveta mnogih javnih zgrada i ulica pokazuje da se štedi gde god se može, i to je jedina vidljiva promena u kvalitetu života glavnog grada“, kaže Macuda-san.

Prva vožnja tokijskim metroom, najvažnijim delom savršeno organizovanog javnog prevoza, otkriva šta još nije normalizovano. U prepunom vozu koji ka severu Tokija ide sa stanice Šindžuku, čvorišta na kome se prepliću metro, privatne i državne železničke linije, bilo je neočekivano neprijatno i sparno.

Nije bilo uobičajenog uduvavanje ledenog vazduha kroz ventilacioni sistem kakav smo sreli u povratku. Povremeno i vremenski ograničeno smanjenje i isključivanje hlađenja u metrou jedan je od načina štednje električne energije, što je posledica nužnog racionalisanja.

Vreli i vlažni letnji meseci biće ozbiljno iskušenje do sada nepoljuljane spremnosti Japanaca da podnesu žrtve kako bi zemlja prevladala trenutne teškoće.

Život nastavlja da se u vraća u normalu.

U prestižnom tokijskom privatnom muzeju „Nezu” upravo je zatvorena dvonedeljna izložba oslikanih paravana iz 18. veka, koji su autora Ogatu Korina svrstali u kategoriju nacionalnog blaga. Među njima su i čuveni „Irisi” zapanjujuće lepote: niz ljubičasto-plavih cvetova na dugim, svetlo zelenim stabljikama, simetrično „niklih” po jarkozlatnoj podlozi dva ogromna paravana.

Ovo otelotvorenje svedene i prefinjene jedinstvene japanske estetike dodatno obogaćuje kulturnu ponudu prestonice, dok

Savršeni vrt muzeja, u to popodne radnog dana solidno posećen, nudi drugu vrstu estetskog užitka, a natpis na ulazu u kome se odaje pošta stradalima u Tohoka regiji poziva na solidarnost.

Istovremeno raste broj onih koji kupuju po besprekorno urednim pločnicima pomodnog kvarta Haradžuku, mahom mlađa „klijentela” najnovijih evropskih modnih rešenja.

Petkom uveče se po ulici Šindžuku, četvrti Jocuja u severoistočnom delu Tokija, sreće sve veći broj razgaljenih i nasmejanih poslovnih ljudi koji se u grupama vraćaju sa pića.

Pjer Mone, profesionalni fotograf koji već trideset godina živi i radi u Tokiju, kaže da je scena vidno opuštenih ljudi naročito karakteristična za svaki petak posle martovske katastrofe i napetosti koju je trajna nuklearna kriza unela u srce svakog Japanca.

„To je ne samo radost zbog završene radne nedelje, već i zbog još jedne mirne nedelje, bez novih zemljotresa i drugih kriza“, kaže Mone sećajući se kako se 11. marta, kada je prekinut javni saobraćaj, nestala struja i bile prekinute sve telefonske veze, istom ulicom probijala reka ljudi pešačeći u strahu satima ka svojim domovima.

Ohrabrujuće vesti šire i analitičari vodećih ovdašnjih finansijskih institucija. Većina japanskih proizvođača automobila će, kažu, uspeti da povrati celovitost proizvodnog lanca i u zemlji i u inostranstvu brže no što se očekivalo, najverovatnije već nakon leta.

Dobre vesti i optimizam trebaju Japanu koliko i mirno tle.