Севдалинка у новом руху

Специјално за "Политику"
САРАЈЕВО, новембра – Када је забавномузичка сцена у Босни и Херцеговини у питању све се, углавном, сводило на оно што смо знали под именом "Сарајевска поп рок школа". Истина, било је ту неких повремених одступања од правила па су Бихаћ, Бања Лука, Зеница, па чак и Тузла знали дати понеко занимљиво име. Али, Мостару се некако није дало. Најзначајније име које је овај град дао пре рата била је група "Мост" чији су успеси ипак били врло ограниченог домета. Истина је да је у овом граду своје прве естрадне кораке направио и Жељко Самарџић, али је тек одласком за Београд постао извођач онаквог угледа какав данас има.

Један Мостарац који се после рата вратио из Београда у родни град значајно је допринео процвату мостарске сцене. Реч је о Илијазу Делићу који је годинама певао по београдским кафанама да би због свог специфичног начина интерпретације за око запао двојици мостарских заљубљеника у севдах – Мустафи Шантићу и Неђи Ковачевићу. Они су крајем прошлог века основали састав "Мостар севдах реунион" који је поимању севдалинке дао посве ново значење. Својим албумима, али и заједничким пројектима које су радили са Шабаном Бајрамовићем и Љиљаном Батлер Петровић створили су јединствен и препознатљив музички израз који је данас можда једини релевантан босанскохерцеговачки извозни музички артикал. Парадоксално звучи податак да су они популарнији у Западној Европи него у властитом окружењу. Барем је тако донедавно било. "Мостар севдах реунион" све више постаје име које се са поносом изговара и у средини из које су поникли.

Следеће име из Мостара које сигурно треба запамтити јесте "Зостер". Група коју предводи гитариста Атила Аксој већ својим именом хтела је да скрене пажњу на себе. Дати саставу име нимало угодне кожне болести може само неко ко је дубоко уверен да једном када се за вас залепи њихова музика нема начина да их се ослободите. Они су својим првим албумом "Ојужило" понудили нешто што бисмо могли најједноставније окарактерисати као херцеговачки реге, са изузетно духовитим текстовима и спремношћу да се поигра са класицима попут Шантићеве "Емине" или "Yellow Submarine".

Карактеристика мостарске сцене јесте да она нема неки свој препознатљиви звук. Свако тражи властити израз без претераног угледања на узоре. Тако у Мостару делује и један од најзанимљивијих босанскохерцеговачких хип-хоп састава. Реч је о саставу "Сове" који је изузетно ефектно уклопио мостарски сленг у хип-хоп форму. Пре две године велики хит у босанским оквирима била је песма "Persa from the Mahala" пародија тада планетарног хита Џенифер Лопез "Jenny from the Block".

Ово су три састава која неизоставно морате послушати ако дођете у прилику. Међутим, мостарска музичка понуда се тиме не исцрпљује. Остатак сцене чине, углавном, групе и извођачи поп оријентације. Ту су, пре свих, Миа Мартина Барбарић која је пре три године представљала Босну и Херцеговину на "Песми Евровизије", затим Јосип Билаћ и женски дует "Дивље руже". Њима можемо придодати и Љиљану Галић из Груда. И, наравно, вреди поменути Ивана Микулића који је изворно из Широког Бријега, али већ годинама каријеру гради у суседној Хрватској.