Трипут дуже границе

Када је 3. јуна 2006. године Скупштина Републике Црне Горе прогласила Црну Гору за самосталну државу, овим чином она је постала најмлађа држава на свету. Са новом државом, настала је и нова међудржавна граница на простору бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (пре тога Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, односно Краљевине Југославије).

Како су од стварања државе мењане границе на овим просторима?

Краљевина Југославија је имала површину од 247.542 квадратна километра. Граничила се са Мађарском у дужини од 623,3 километра, Румунијом 546,5 километара, Бугарском 536,1, Албанијом 465,5, Аустријом 323,7, Италијом 289,9 и Грчком 262,1 километар. Укупна дужина копнене границе износила је 3.047 километара, а граница територијалних вода на Јадранском мору била је око 700 километара.

После Другог светског рата, држава је мењала називе: Демократска Федеративна Југославија (ДФЈ), Федеративна Народна Република Југославија (ФНРЈ) и Социјалистичка Федеративна Република Југославија (СФРЈ).

Шест република СФРЈ су биле: Србија 88.361 квадратни километар (34,5 одсто укупне површине), Хрватска 56.538 квадратних километара (22,1), Босна и Херцеговина 51.129 квaдратних километара (20,0 процената територије), Македонија 25.713 (10,1 одсто), Словенија 20.251 (7,9) и Црна Гора 13.812 квадратних километара (5,4 процента територије).

Укупна површина државе била је 255.804 квадратна километра и била је већа од Краљевине Југославије за 8.262 квадратна километра, јер су јој прикључени Приморје, Горишка брда (Посочје) и југозападни делови крањске области у Словенији, затим Истра, кварнерска острва Црес и Лошињ, острво Ластово и Палагружа, град Задар и део града Ријеке у Хрватској.

СФРЈ је имала исте границе на копну као и Краљевина Југославија, осим са Италијом. Граница према овој земљи утврђена је после Другог светског рата низом међудржавних споразума. Та граница је била краћа у односу на стање између два светска рата за 58,4 километра. Укупна дужина границе СФРЈ на копну била је 2.999,5 километара. Њена физичкогеографска структура била је: сувоземна граница 2.203 километра или 73,4 одсто од укупне границе, речна 716,8 км (23,9) и језерска 79,7 км (2,7 процената). Граница територијалних вода СФРЈ на Јадранском мору била је дугачка око 1.100 километара.

Међутим, услед разних унутрашњих политичких, етничких, економских и других противуречности и деловањем јаких антијугословенских фактора из иностранства, почетком деведесетих година дошло је до распада и нестанка заједничке државе СФРЈ. Формиране су четири нове државе – Словенија, Хрватска, БиХ и Македонија, а 27. марта 1992. усвајањем Устава и – Савезна Република Југославија, коју су чиниле Србија и Црна Гора. Површина СРЈ је била 102.173 квадратна километра, њена граница на копну била је 2.580,5 километара, и то, према Босни и Херцеговини 636,0 или 24,6 одсто, Румунији 546,5 километара или 21,2 одсто, Бугарској 367,1 км (14,2), Албанији 324,2 (12,6), Македонији 273,0 (10,6), Хрватској 259,3 (10,0) и Мађарској 174,4 километра (6,8 процената). Граница територијалних вода СРЈ на Јадранском мору била је дугачка 153,4 километра.

На основу изражене воље грађана на референдуму о државно-правном статусу, Црна Гора је, међутим постала нова самостална држава, а исти статус је самим тим стекла и Србија. Копнене границе шест нових држава на територији бивше СФРЈ су биле: Србије 2.358, Хрватске 2.028, Босне и Херцеговине 1.514, Словеније 1.328, Македоније 905 и Црне Горе 688 километара. Укупна дужина међудржавних граница на простору бивше СФРЈ износи 8.821 километар.

Као што смо навели, дужина копнене границе бивше СФРЈ износила је 2.999,5 километара, што значи да је збир копнених граница нових "југословенских" држава данас већи од копнене границе бивше заједничке државе 2,9 пута. Тиме су формиране нове знатно бројније граничне службе. Но, важно је истаћи да на новим државним границама нема већих спорних граничних питања и проблема. Верујемо да ће и у наредном времену стање на поменутим границама бити добро, а вероватно и боље.

Кад је о Републици Србији реч, укупна дужина њене државне границе је 2.358,3 километра. Од тога, сувоземна граница је 1.609,4 километра (68,3 одсто), речна 705,6 (29,9) и језерска 43,3 километра (1,8 одсто).

Најдужа граница Србије је према Румунији – 546,5 километара или 23,2 одсто укупне дужине, затим према БиХ 382,8 км или 16,2 одсто, Бугарској 367,1 км или 15,6, Македонији 273,0 км или 11,6, Хрватској 259,3 км (10,9), Црној Гори 244,1 км (10,4), Мађарској 174,4 км (7,4) и Албанији 111,1 километар или 4,7 процената.

Јован Илић
Професор Географског факултета Универзитета у Београду