Усамљени јахачи или партнери

Најава сарадње, интеграције и преузимања великих светских берзи попут Њујоршке и Euro nexta, Франкфуртске и Миланске берзе доводе у питање многе усвојене стратегије развоја не само националних берзи већ и постојећих асоцијација тржишта капитала. То је био и разлог што је Пета међународна конференција Београдске берзе, која је јуче почела у хотелу "Интерконтинентал" у Београду, овогодишњи скуп посветила трагању за одговором на питање куда иду берзе. Обраћајући се учесницима скупа, Гордана Достанић, генерални директор Београдске берзе, истакла је значај инвестиција – посебно за берзе у југоисточној Европи, имајући у виду релативну неразвијеност региона којем и Србија припада.

Елитни скуп

На овом елитном скупу, који је окупио 400 учесника међу којима су директори и представници 12 регионалних берзи као и водећих европских берзи, банака и финансијских групација, јуче је расправљало о искуствима великих светских тржишта капитала која у значајној мери утичу на глобалне процесе. Чак и највеће берзе су потенцијалне мете за преузимање о чему сведочи двоструки неуспешни покушај Франкфуртске берзе да под своје окриље стави Лондонску берзу.

То пред берзе намеће дилему да ли је боље остати "усамљени јахач" или са другима створити асоцијацију регионалних берзи. Такву једну врло успешну партнерску заједницу створиле су скандинавске и балтичке земље које имају јединствену платформу за трговање. То је допринело порасту ликвидности и транспарентности, што је деловало као мамац за велике инвеститоре и што је био разлог да се развије њихов регион.

"Верујем да долази ваш тренутак" поручио је Николас Банистер, генерални директор НАСД-а представницима српског и регионалног тржишта капитала. Он је додао да је суштина нових интеграционих процеса у борби за инвестиције и у њиховом привлачењу имајући у виду међународну конкуренцију која претендује на слободни капитал. Предуслов за његово привлачење је то што се инвеститору гарантује законска сигурност, имајући у виду да је капитал веома плашљив и да бежи са несигурног терена.

Регионално повезивање

У региону југоисточне Европе послује 12 берзи које ће се веома брзо наћи пред дилемом да ли да наставе истим националним путем или да се међусобно повезују у асоцијацију регионалних берзи. Учесници у расправи су уверења да је стратешки правац развоја удруживање тржишта капитала уз задржавање националне особености. Да бисмо постали видљиви инвеститорима на међународном тржишту капитала, морамо да сарађујемо и да се повезујемо, истакао је Виктор Папазов, председник УО Бугарске берзе. Предуслов је хармонизација прописа, заједничка правила трговања и јединствена трговинска платформа. Уз то требало би омогућити члановима берзе да могу да послују у целом региону. Слично мисли и Стере Фармаке, генерални директор Букурештанске берзе, који је указао да ће уласком у Европску унију почетком следеће године да Букурештанску и Софијску берзу очекује оштра конкуренција са много јачим тржиштима. Стога је неопходна билатерална и мултилатерална сарадња између берзи у региону и рад на заједничким пројектима и привлачењу инвеститора.

Арил Серен, генерални секретар Федерације евро-азијске берзе, подсетио је да та асоцијација обухвата 33 редовна и осам придружених чланова који сарађују, али који нису конкуренти једни другима. По његовом уверењу, простор југоисточне Европе, Кавказа и централне Азије је веома интересантан за потенцијалне инвеститоре, па би требало размишљати о стварању репрезентативног индекса акција за око 650 најбољих предузећа. На основу овог индекса који би представљао важни индикатор за инвеститоре ДАУ ЏОНС би извео нове индексе који би заинтересованима били значајан водич приликом доношења инвестиционих одлука.