Usamljeni jahači ili partneri

Najava saradnje, integracije i preuzimanja velikih svetskih berzi poput Njujorške i Euro nexta, Frankfurtske i Milanske berze dovode u pitanje mnoge usvojene strategije razvoja ne samo nacionalnih berzi već i postojećih asocijacija tržišta kapitala. To je bio i razlog što je Peta međunarodna konferencija Beogradske berze, koja je juče počela u hotelu "Interkontinental" u Beogradu, ovogodišnji skup posvetila traganju za odgovorom na pitanje kuda idu berze. Obraćajući se učesnicima skupa, Gordana Dostanić, generalni direktor Beogradske berze, istakla je značaj investicija – posebno za berze u jugoistočnoj Evropi, imajući u vidu relativnu nerazvijenost regiona kojem i Srbija pripada.

Elitni skup

Na ovom elitnom skupu, koji je okupio 400 učesnika među kojima su direktori i predstavnici 12 regionalnih berzi kao i vodećih evropskih berzi, banaka i finansijskih grupacija, juče je raspravljalo o iskustvima velikih svetskih tržišta kapitala koja u značajnoj meri utiču na globalne procese. Čak i najveće berze su potencijalne mete za preuzimanje o čemu svedoči dvostruki neuspešni pokušaj Frankfurtske berze da pod svoje okrilje stavi Londonsku berzu.

To pred berze nameće dilemu da li je bolje ostati "usamljeni jahač" ili sa drugima stvoriti asocijaciju regionalnih berzi. Takvu jednu vrlo uspešnu partnersku zajednicu stvorile su skandinavske i baltičke zemlje koje imaju jedinstvenu platformu za trgovanje. To je doprinelo porastu likvidnosti i transparentnosti, što je delovalo kao mamac za velike investitore i što je bio razlog da se razvije njihov region.

"Verujem da dolazi vaš trenutak" poručio je Nikolas Banister, generalni direktor NASD-a predstavnicima srpskog i regionalnog tržišta kapitala. On je dodao da je suština novih integracionih procesa u borbi za investicije i u njihovom privlačenju imajući u vidu međunarodnu konkurenciju koja pretenduje na slobodni kapital. Preduslov za njegovo privlačenje je to što se investitoru garantuje zakonska sigurnost, imajući u vidu da je kapital veoma plašljiv i da beži sa nesigurnog terena.

Regionalno povezivanje

U regionu jugoistočne Evrope posluje 12 berzi koje će se veoma brzo naći pred dilemom da li da nastave istim nacionalnim putem ili da se međusobno povezuju u asocijaciju regionalnih berzi. Učesnici u raspravi su uverenja da je strateški pravac razvoja udruživanje tržišta kapitala uz zadržavanje nacionalne osobenosti. Da bismo postali vidljivi investitorima na međunarodnom tržištu kapitala, moramo da sarađujemo i da se povezujemo, istakao je Viktor Papazov, predsednik UO Bugarske berze. Preduslov je harmonizacija propisa, zajednička pravila trgovanja i jedinstvena trgovinska platforma. Uz to trebalo bi omogućiti članovima berze da mogu da posluju u celom regionu. Slično misli i Stere Farmake, generalni direktor Bukureštanske berze, koji je ukazao da će ulaskom u Evropsku uniju početkom sledeće godine da Bukureštansku i Sofijsku berzu očekuje oštra konkurencija sa mnogo jačim tržištima. Stoga je neophodna bilateralna i multilateralna saradnja između berzi u regionu i rad na zajedničkim projektima i privlačenju investitora.

Aril Seren, generalni sekretar Federacije evro-azijske berze, podsetio je da ta asocijacija obuhvata 33 redovna i osam pridruženih članova koji sarađuju, ali koji nisu konkurenti jedni drugima. Po njegovom uverenju, prostor jugoistočne Evrope, Kavkaza i centralne Azije je veoma interesantan za potencijalne investitore, pa bi trebalo razmišljati o stvaranju reprezentativnog indeksa akcija za oko 650 najboljih preduzeća. Na osnovu ovog indeksa koji bi predstavljao važni indikator za investitore DAU DžONS bi izveo nove indekse koji bi zainteresovanima bili značajan vodič prilikom donošenja investicionih odluka.