Наставља се потрага за Хаџићем

Нови Сад – Иако је после хапшења Ратка Младића, ратни председник Владе САО Славонија, Барања и западни Срем Горан Хаџић постао најтраженији српски оптуженик, у Улици Арањ Јаноша у новосадском насељу Телеп, одакле је нестао пре скоро пуних седам година, све је мирно. Рекло би се чак мирније него уобичајено, с обзиром на то да је парна страна ове кратке улице, која излази на два прометна булевара – Краља Петра и Европе, већ дуже време велико градилиште. С непарне и даље су породичне куће, а последње две, на броју 9, власништво су Горана Хаџића.

Међународни трибунал за ратне злочине у Хагу 21. маја 2004. године подигао је против Хаџића оптужницу у 14 тачака за злочине против човечности над Хрватима и другим несрбима. Оптужница је потврђена 4. јуна, а обелодањена 16. јула, али је непосредно пред долазак полиције, која је имала налог да га ухапси, успео да умакне из Новог Сада. Хаџићеву кућу у Арањ Јаноша припадници службе за откривање хашких оптуженика последњи пут претресали су 8. децембра прошле године.

– Били су и више пута раније. Двадесет-тридесет специјалаца блокира улицу и опколи двориште, а у кућу уђу полицајци у цивилу. Последњи претрес трајао је више часова. Људи после свашта причају, као да је Хаџић свраћао у тајности, али нико није потврдио да га је и заиста видео. Мислим да су то само измишљотине од којих највише штете има његова породица, којој је тешко да живи са тако великим бременом. Ни нама, комшијама није пријатно када бане полиција, а могу да замислим како је тек њима – каже Добрила М. која се управо 2004. године доселила у ову улицу.

Хаџићи живе у дворишту опасаним зидом од преко два метра висине. Улазна капија је закључана, на њој је налепница да су објекти под видео-надзором, и да имају пса чувара. Комшије с виших спратова из зграде преко пута кажу да у дворишту најчешће виђају Хаџићеву супругу Живку и сина Срећка, а ређе кћерку Ивану и сестру Горанку. Ивана се пре неколико година удала, има двогодишњег сина и поново је у другом стању, а Горанка је недавно добила отказ у новосадском ЈКП „Стан”, наводно да би се појачао притисак на породицу која је у све лошијем материјалном положају.

– Тешко је поверовати да се Хаџић овде појављивао откако је утекао. Зидови не спречавају полицију да са околних зграда, из неког од празних станова, дан и ноћ мотри на двориште. Ни птица не може да промакне, све је као на длану. Иза куће, према булевару, налази се неколико стотина метара квадратних брисаног простора, који је такође немогуће проћи непримећен. Да је долазио, како се прича, када му се кћерка удавала, или отац умро, сигурно би био виђен и ухваћен – каже Здравко С. који живи у истој улици.

У последњих шест месеци у Новом Саду спроведене су још две акције на лоцирању Горана Хаџиће. Претпоследњег дана прошле године, по налогу Тужилаштва за ратне злочине, полиција је претресла кућу Зорана Мандића Мандарине, блиског пријатеља хашког оптуженика. Приликом акције пронађена је фотографија уметничке слике (уља на платну) познатог италијанског сликара Амадеа Модиљанија, која по проценама вреди више милиона евра. Истражитељи су посумњали да је оригинал слике Хаџићево власништво и да је намењена продаји како би се прибавила средства за његово скривање.

Међутим, Зоран Мандић тврди да је Модиљанијева слика његова, коју је он купио легално у Паризу, а не Хаџић новцем зарађеним од препродаје нафте током ратне 1991. године. Специјалци и истражитељи у цивилу претресали су 8. марта ове године и стан на трећем спрату зграде у Улици Душана Даниловића број 16 у Новом Саду, који припада Хаџићевом бившем возачу и куму Игору Ивковићу из овог града.

М. Мијушковић

------------------------------------------

Оптужен за прогон и убиства

Горан Хаџић рођен је 7. септембра 1958. године у општини Винковци. Пре ратних сукоба у Хрватској радио је као магационер „Вупиковог” погона у Пачетину, у општини Вуковар. Хашка оптужница га терети да је као председник Владе САО Славонија, Барања и западни Срем, а после тога као председник Републике Српске Крајине, учествовао у удруженом злочиначком подухвату, чији је циљ био да се силом трајно уклони већина хрватског и другог несрпског становништва са отприлике једне трећине територије Републике Хрватске, а да она постане део нове државе под српском доминацијом. Између осталог, оптужен је за прогон и убиства стотина Хрвата на Овчари након пада Вуковара, у Даљу, Даљ-планини, Ердуту, Ердут-планини, Клиси, Ловасу и Грабовцу, за затварање и мучење цивила у Вуковару, Даљу, Ловасу, Ердуту и Товарнику, протеривање 5.000 становника Илока, 20.000 становника Вуковара и 2.500 становника Ердута. После пропасти Републике Српске Крајине Хаџић се преселио у Нови Сад где је радио као саветник генералног директора НИС-а до октобарских промена 2000. године.

-------------------------------------------

Милионске награде

Влада Републике Србије одредиле је новчану награду у износу од милион евра за информацију која би помогла у проналажењу или хапшењу Горана Хаџића. Награду за хапшење Хаџића (и Младића) понудиле су и САД, преко програма „Награде за правду”. Свако ко би дао информације које би довеле до хапшења, могао би да добије до пет милиона долара, а Американци гарантују заштиту породице, па чак и промену идентитета дојављивача.