Цена као тврђава

Останак Народне опсерваторије у Диздаревој кули и планетаријума у турском амаму и даље је неизвестан. Челници ЈП "Београдска тврђава" нису одустали од захтева да од Астрономског друштва "Руђер Бошковић" за коришћење ових објеката месечно наплаћују око 140.000 динара. Према речима Наташе Станић, управнице Народне опсерваторије и планетаријума, астрономско друштво мораће да прибави различите дозволе надлежних органа.

– Најбоље би било када бисмо добили решење Градског већа или градоначелника којим се ослобађамо плаћања закупа, али, нажалост, већ месец дана чекамо на хитан пријем код градоначелника. У супротном, морамо или да зарадимо новац, или да пронађемо донаторе или да у сарадњи са градом конкуришемо за неку међународну донацију. Јавно предузеће "Београдска тврђава" је добило у надлежност бригу о инфраструктури на нивоу целе тврђаве и, према речима њихових представника, то њих много кошта, а није у њиховој надлежности да процењују колико планетаријум и опсерваторија доприносе науци и култури – каже Станићева и додаје да имају подршку Астрономске опсерваторије на Звездари, а данас очекују и подршку Министарства науке и технологије.

У чаршијским круговима појавила се и прича о томе како ће опсерваторију у Диздаревој кули заменити нека кафана, а да је извесно и исељење планетаријума из турског амама у Доњем граду. Међутим, градски челници су демантовали причу о кафани у Диздаревој кули, али о исељењу јединог планетаријума се говорило као неминовним због обнове амама. Према речима Милана Јеличића, секретара Астрономског друштва "Руђер Бошковић", при измештању планетаријума морала би да буде уништена вредна купола пројекционог екрана.

– Највећи проблем није премештање механичко-електричних елемената, већ јединствене куполе пројекционог екрана, коју је конструисао архитекта Зоран Јаковљевић. Међутим, овај пројекциони екран није састављен, већ је направљен у целости, тако да би при пресељењу морао да буде разбијен. Иначе, овај планетаријум смо добили 1964. године захваљујући томе што су наши астрономи на Сајму технике о томе разговарали са  Ј. Б. Титом, на чију наредбу је набављена опрема. И пре тога је постојао планетаријум, али је уништен у савезничком бомбардовању Београда 1944. године – објашњава Јеличић и додаје да је астрономско друштво урадило све пројекте како би објекти били прилагођени за планетаријум и опсерваторију.

Према речима Наташе Станић, о исељењу из амама са њима нико није ништа разговарао.