У базену жива згода…

У Луковској бањи нико није имао потребу да измишља топлу воду, њима је природа то дала, али како је употребити? Е, за то је вредело потрудити се. И несумњиво је да јесу. На радост гостију који воле да дођу око Нове године, ускоче у базен испред хотела „Јелак” и онда у снежном амбијенту, на минус десет, јаве пријатељима: „Хеј човече, около све залеђено, а ја у купаћем седим у базену!”. И мало ко им поверује у први мах. Али, истина је.

Радовану Танасковићу, директору сектора за развој у предузећу „Планинка”, који је Луковску, Пролом бању и Ђавољу варош учинило лепим и посећеним местом, а „пролом воду“ сместио у рафове самопослуга, добро је познато колико је времена и труда требало уложити да посао успе. Седи сада Танасковић у канцеларији у Куршумлији и сећа се како је Луковска бања некада била празна, а  „Планинка” градила и ширила се сопственим парама, без динара кредита. Ипак, без шест-седам година разрађивања, упорности и  попуњености хотела изнад 60 одсто нема успеха, открива овај искусни руководилац.

Када је приватизација код нас тек хватала залет 1999. године, у предузећу је одлучено да радници  „Планинке” постану акционари у новом акционарском друштву. Они су власници 85 одсто капитала и послује се домаћински, ни по бабу, ни по стричевима, а ни по неком политичко-страначком диктату. Све укупно: 300 запослених, плате редовне, а свако улагање се добро одмерава. Садашњи генерални директор морао је на берзи да изброји подоста пара, својих наравно, пошто је претходно продао стан и купио свега пет одсто акција „Планинке”.

Ипак Танасковић, без обзира на учинак, често слуша „примедбе” изненађених стручњака за економију: како то радници сами управљају? Лепо, узвраћа им он, помињући примере из белог света, али не успева да убеди баш сваког.

За Луковску бању упућени тврде да је највиша бања у Србији, јер се налази на 680 метара, с тим што је окружују копаонички висови који надмашују хиљаду метара. Углавном пензионери ту дођу због оне топле воде и разних терапија које физиотерапеути, попут Горана Ђурића, примењују да госта ослободе реуматских болова и проблема са кичмом и костима. Школарци током године у Луковској бањи проводе рекреативну наставу, јер је лепо због умерене климе и чистог ваздуха, шетње по шуми и игрању на спортским теренима, бућкању по базену. Када смо ми свратили у бању прошле недеље тамо су са својим учитељицама били „трећаци” Основне школе „Свети Сава” из Пирота.

– Током зиме угостимо љубитеље скијања, јер од 1996. године имамо ски-стазу са жичаром од 350 метара. Мада, уопштено говорећи, експанзија је почела отварањем хотела „Копаоник” са 120 лежајева 2000. године и нешто касније депанданса „Младост” са 80 кревета. Понуда је комплетирана 2009. завршетком хотела „Јелак” са 65 двокреветних соба – подсећа Милован Вуковић, задужен за маркетинг Луковске и Пролом бање.

Луковска бања, иначе, има 37 извора лековите воде, неке су још давно стари људи прогласили корисним за очи, стомак или неке сличне намене, али врућа вода (од 28 до 68 степени), сем за реуму и спондилозу, добро дође зими за грејање у хотелима. Да је вода пуна минерала доказује и цев у парку у Горњој бањи, на коју се после више месеци нахвата читава бела скулптура. Неки ту препознају намерну сличност са Ђавољом вароши.

У Горњој бањи најбоље се види коме у бањи пријају лечење и боравак. По ивици базенчића у парку седи углавном времешна господа са подврнутим ногавицама и сукњи подигнутих до колена, да би им топла вода олакшала реуматске тегобе. Да су пензионери важна клијентела у Луковској бањи потврђује то што имају попуст од пет одсто ако сами дођу на рецепцију, а са чеком од пензије, читав трошак за боравак биће им подељен на шест рата. Плаћање на рате важи и ако се за одмор пријаве у свом пензионерском удружењу.

Горан Стевановић, управник Луковске бање, располаже силним бројевима када говори о гостима, онај најважнији односи се на 50.000 ноћења у 2010. години у хотелима и 7.000 у приватном смештају. Планови за ову годину су, наравно, амбициознији. Акумулација Селова квари расположење и путника који из правца Куршумлије намере у бању, јер је један део пута од девет километара, због будућег изгледа терена и потапања, остао неасфалтиран.

– Зато упућујемо наше госте на пут Крушевац–Брус–Брзеће–Луковска бања и онда буде 3.5 километра макадама – препоручује Стевановић.

Црква светог Ђорђа на каменом вису званом Ненадов камен и надморској висини од 980 метара је права атракција у Бањи, а и изазов за госте да успешно савладају око два километра стрмог пута до ње, с тим што спортисти и рекреативци имају планинску стазу дугачку 900 метра до врха. Градњу цркве платили су радници „Планинке”, а две године су неимари градили од материјала који је на трактору са приколицом вожен на врх. И то на месту где је по предању Свети Сава оставио у аманет будућим поколењима да саграде цркву, а народ вековима долазио, палио свеће, ограђивао да се не заборави Савина жеља. Онима који нису у прилици да се јуначе по стрмини у помоћ притекне и Миљојко са својом „ладом-нивом” паркираном испред „Јелка”. За поглед који пуца са видиковца вреди се потрудити, што показује и насловна страна овог броја „Магазина”.

Осим цркве светог Ђорђа и црква светог Петра и Павла из 18. века и црква посвећена светом Мини у суседној Штави, из 15. или 16. века не зна се, увек буде интересантна гостима као додатна дестинација за једно пре подне.

Онима који се питају можда по којем луку и чијем лукавству је Бања добила име можемо једино да кажемо да се око 1575. на место садашње бање доселило племе из Лукова код Никшића. И донело име свог села.

------------------------------------------------------------------------- 

Кампови за спортисте

Млади спортисти, рукометаши кадети долазе у јуну да се спреме за нове напоре и мечеве. Од 2002. године у Луковској бањи је редовно је отворен летњи рукометни камп „Топлица”. Повремено дођу кошаркаши, џудисти…

Тенисери које тренер Јелена Генчић у свом кампу у Луковској бањи уводи у тајне белог спорта, уосталом као и Новака Ђоковића пре петнаестак година или много раније Монику Селеш и Горана Иванишевића, окупљају се у јулу и августу. Две смене по 14 дана, на отвореном или у хали, како временске прилике наметну. Четири сата тениса дневно са купањем у базену, наравно.

------------------------------------------------

Не смета ништа

С обзиром на то да је вода у базену испред хотела „Јелак” загрејана на 35 степени, питали смо управника Горана Стевановића, хладе ли воду лети кад завладају врућине.

– За спортисте спуштамо температуру на 24 степена а већина осталих гостију не жели да, и када је напољу велика врућина, температура воде пада испод 35-36 степени. Чак остају и дуже од пола сата у води, иако им саветујемо да изађу – каже управник Луковске бање.